Прича из 14. века која је преварила свет о ширењу Црне смрти

Истраживачи су открили да се дуготрајан мит о брзом ширењу куге може пратити до једног јединог извора из четрнаестог века. Вековима су прикази куге која јури Путем свиле, пустошећи градове и села, били засновани на погрешном тумачењу једне приче, а не на историјском запису.

Дело о којем је реч јесте макама – арапски књижевни облик који често приказује лутајућег „преваранта“. Написао ју је песник и историчар Ибн ел Варди у Алепу 1348/9. године. Касније је погрешно схваћена као сведочанство о томе како се болест ширила континентом.

Прича погрешно схваћена као наука

Савремени генетски докази сугеришу да је бактерија одговорна за Црну смрт највероватније потекла из средње Азије. Неки научници, под утицајем Ел Вардијевог приповедања, и даље тврде да се куга проширила из Киргистана до Црног и Средоземног мора за мање од десет година, изазвавши катастрофалну пандемију која је похарала западну Евроазију и северну Африку крајем 1340-их.

Ово тумачење, познато као „теорија брзог преласка“, у великој мери се ослања на дословно читање Ел Вардијевог поетског дела.

Ново истраживање доводи у питање ту идеју, питајући се да ли је уопште реално да је бактерија могла да пређе више од 4.800 километара за само неколико година и да изазове тако широко распрострањену епидемију између 1347. и 1350.

Преварантска куга и век конфузије

У својој маками персонификује кугу као несташног луталицу који доноси смрт из једне области у другу током петнаестогодишњег путовања. Прича почиње „иза Кине“, пролази кроз Индију, Средњу Азију и Персију, а затим стиже до Црног мора, Средоземља, Египта и Леванта. Пошто је аутор касније цитирао делове ове приче у својим историјским списима, многи читаоци су претпоставили да је реч о стварним догађајима.

Према истраживачима Мухамеду Омеру, докторанду арапских и исламских студија, и Нахјану Фенсију, историчару исламске медицине са Универзитета у Ексетеру, забуна је почела у петнаестом веку, када су арапски хроничари, а касније и европски историчари почели да третирају причу као дослован приказ ширења Црне смрти.

„Сви путеви који воде до нетачног описа ширења куге враћају се на овај један текст. Он је у центру мреже митова о томе како се Црна смрт кретала регионом.
Цела идеја о преласку куге преко Азије и њеном доласку у Египат пре Сирије увек је била и остала заснована на Ибн ел-Вардијевој јединственој Рисали, која није потврђена ни у једном другом савременом хроничарском запису, па чак ни у другим макамама. Текст је написан да истакне чињеницу да се куга „креће“ и „вара људе“. Не треба га схватати дословно“, каже Фенси.

Културна улога макаме

Жанр макаме појавио се крајем десетог века и постао нарочито популаран од 19. века надаље. Током четрнаестог века, мамелучки писци у исламском свету посебно су ценили овај стил, а многа њихова дела, укључујући и она о куги, сачувана су у библиотекама широм света. Ове приче су биле намењене извођењу или читању наглас у једном даху.

Ибн ел-Вардијева Рисала била је једна од најмање три макаме о куги написане 1348–1349. године. Истраживање наглашава да такви текстови не откривају путању болести, већ начин на који су људи тог доба покушавали да се носе с незамисливим губицима и преокретима.

Препознавање Ибн ел-Вардијевог дела као фикције омогућава историчарима да се усредсреде на раније, мање познате епидемије, попут оних које су погодиле Дамаск 1258. и Каифенг 1232–1233. године. Научници сада могу истраживати како су заједнице памтиле те раније кризе и како су та сећања обликовала каснија схватања Црне смрти.

Проналажење људскости у историјској кризи

„Ови списи нам помажу да схватимо како је креативност можда била начин да се поврати осећај контроле и да је служила као механизам за суочавање у време масовне смрти — слично томе како су људи током пандемије ковида-19 развијали нове кулинарске и уметничке вештинеѻ, истиче професор Фенси.

Према његовим речима, ове макаме можда не дају тачне информације о томе како се Црна смрт ширила, али су изузетне јер омогућавају да видимо како су људи тада живели усред те страшне кризе.