Марија Тривић: „Промовисање науке можда није профитабилан посао, али је најважнији који медији и стручњаци из ПР области треба да раде“

Марија Тривић добитница је признања „Једна од сто успешних предузетница у Србији“, као власница ПР агенције, а у сегмент промовисања науке закорачила је кроз Л'Орéал-Унеско међународни програм „За жене у науци“. Свој рад наставила је у оквиру сарадње са Фондом за науку Републике Србије, као и кроз промоцију бројних научника, научних достигнућа и пројеката. Зато смо са њом разговарали о стању науке у Србији, младим научницима и научницама, колико је тешко промовисати их и какав је однос медија према њима.

У оквиру своје, скоро тридесетогодишње каријере, Марија је кроз рад са многим научницима имала прилику да међу првима у овој земљи промовише најексклузивније пројекте или да буде у контакту са реномираним научницима широм света.

Поред осталих клијената које имате, велики је број оних који су из научне заједнице, што је реткост у Вашој професији. Зашто сте се определили за такве сарадње?

Искрено верујем у праве вредности. Живимо у времену када су неки људи, који можда и не заслужују толику пажњу, добили значајан простор у медијима. Њихов утицај на децу је постао забрињавајући.

Kада сам ушла у кампање промовисања науке, највећи мотив су ми били сестричине и сестрић. Желим да им узор буде млада научница или научник, а не нека ријалити звезда. Управо зато често и волонтирам на пројектима који промовишу науку и научна достигнућа, а посебно ми је важно да подржим рад младих научника.

Kакав је однос медија према науци и научницима?

Пре десетак година, када бих неком уреднику предложила да уради интервју са младим научником, одбили би ме без да трепну, јер њима та нова лица нису била интересантна, као ни њихове научне приче, што ми је било чудно. Фокус им је био на познатим личностима из осталих сфера јавног живота.

Водили смо дијалоге на тему „како постати препознатљив и занимљив јавности ако у томе неко из медија не помогне“. Схватила сам да је мој први задатак да уредницима приближим чињеницу да је апсолутно све што нас окружује резултат нечијег научног рада, што је само по себи занимљиво, али и да су неретко ти успешни научници међу нама. Мене задивљује сазнање да свакодневно користимо ствари које је неки научник осмислио, како би нама олакшали и побољшали живот.

Након готово деценије рада промовисања науке, неретко се дешава да ме уредници зову и траже квалитетну причу са нучницима. Посебно сам поносна на чињеницу да је недавно у договору са уредништвом урађена одлична серија интервјуа са научницама, али и да су први пут у Србији насловну страну тог магазина (Илустрована политика) красила лица управо ових младих научница. Тираж тог броја је буквално био распродат у рекордном року.

Kроз свој посао сам схватила да смо упознавањем шире групе људи са научницима разбили мит да је наука недостижна, а да су научници недодирљиви људи заштићени својим светом науке. Том миту је много допринела ранија затвореност медија, али и неспремност старије генерације научника да са њима адекватно сарађују. Верујем да смо то успели да променимо.

Kако изгледа рад са научницима, из Вашег угла? Зашто је важно заступати их у јавности? Некада и они умеју имати отпор према медијима или бити затворени...

Рад са научницима је за мене првенствено био изазов. Мислила сам да сам недорасла њиховим темама. Испоставило се да су те сарадње дивне и од научника сам много научила. Нучници су за мене изузетне особе, јер су неретко у веома младим животним годинама постигли много. Захвална сам јер сам посредно упловила и у њихова научних достигнућа, која су фасцинантна. Феноменално је када схватиш да пијеш сок из тетрапака за који је органску компоненту у саставу заштитне фолије осмислила и имплементирала научница са којом си управо разговарала.

Посебно бих похвалила младе научнике који разумеју важност медија и радо сарађују у промоцији науке и научних достигнућа, како у стручним форматима, тако и у медијима чији је садржај намењен широј популацији. Са друге стране, статистике показују да је читаност текстова који се односе на научна достигнућа веома висока. Волим тај тренутак када ме уредник позове и саопшти да је текст или снимак гостовања научника најчитанији/најгледаији.

Kако радим и са другим великим домаћим и међународним компанијама, институцијама и познатим личностима, знам да је ово веома значајан податак и озбиљан помак који смо постигли.

Kроз свој рад сте стално окружени домаћом и светском научном заједницом, сведочите многим достигнућима, плановима и осталим информацијама којима нема увек и свако приступ. Просто се намеће питање: по Вашем мишљењу, какво је стање науке у Србији?

Положај научника и науке у Србији је много бољи – што закључујем искључиво из директних разговора са научницима. Много више средстава се улаже у науку. Оснивањем Фонда за науку Републике Србије озбиљно је „подигнута лествица“, а њихов одличан рад је допринео афирмацији младих научника. Најважније, олакшана је реализација научних пројеката, што додатно повезује научнике са нашом земљом и доприноси развоју њихове каријере.

Kолики је значај ПР менаџера у научној заједници?

Протекло време и рад на промоцији науке су потврдили да је велики. Млади научници постижу феноменалне разултате, али у тренутку када их представимо јавности, добијају пажњу и у оквиру пословних кругова, а неретко и признање својих старијих колега. Другачије их перципирају и потенцијални сарадници овде и у иностранству. Управо зато је промовисање научника и њиховог рада вишеструки бенефит за све. Поздрављам чињеницу да је министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић покренула иницијативу, а са својим тимом активно ради на промоцији научника и научних достигнућа.

Научни, као и сваки други рад, боље се препознаје и више цени уколико је видљив. Још увек нисмо дошли до проналаска лека против рака, што би била мега прича за све медије на свету, али заиста верујем да та „мала“ открића и научни успеси могу доста да допринесу нашем друштву, у најпозитивнијем смислу.

Моја жеља је да се додатно профилишем и још више усмерим свој рад ка науци. Стекла сам утисак да се већина институција, медији, али ни маркетиншке агенције, не баве довољно научним радом – то можда није профитабилан посао, али је најважнији који медији и стручњаци из ПР области треба да раде.

четвртак, 28. март 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво