Знањем и планом до пораста наталитета
Економисти упозоравају да je због пада наталитета становништво све старије и да је младих радника ‒ све мање. Упозорење је реално, али није много подстицајно. Покушали смо да будемо практичнији, пронашли смо установу у којој се системски примењује научна стратегија подстицања наталитета. У Институту за мајку и дете „Др Вукан Чупићˮ брину о здрављу најмлађих, али се баве и планирањем породице и контролом трудноће, а све у циљу рађања здравог потомства и очувања здравља жена.
Циљ сваког гинеколога-акушера је да се здраво новорођенче роди у термину и да се очува телесно и психичко здравље мајке. Планирањем трудноће започиње се савремена контрола. Нажалост, ни у уређеним земљама Европе проценат планираних трудноћа не прелази 50%. Код нас је тај проценат још мањи.
Жена која планира трудноћу зна више о свом здрављу. Евентуални уочени нови здравствени проблеми могу лакше бити отклоњени или превазиђени одговарајућим поступцима. Хипотиреоза, анемија, шећерна болест или банална инфекција мокраћних канала лакше се отклањају ако за њих знамо него ако их трудноћа компликује, истиче др Верица Ивановски, шеф Одељења за пријем, специјалистичке и консултативне прегледе у Институту за мајку и дете „Др Вукан Чупић".
Подаци о посебном начину исхране, узимању лекова, контрацептивних пилула, неких витамина (као на пример витамина А или медикамената због епилепсије), указују да је та особа у посебном нутритивном ризику, објашњава др Ивановски. Ако знамо да је особа вегетаријанац, неопходно је да пре трудноће користи витамине групе Б којих нема довољно и у одговарајућем облику у својој исхрани. У нутритивном ризику је и особа која користи антиепилептике, који ремете метаболизам Б витамина. У појединим заједницама (острвске земље, јеврејске заједнице) постоји већи ризик од наследних болести због генетских промена, мутација, које могу бити присутне код оба партнера; болести су стога врло честе код њиховог потомства.
Према званичној статистици Републичког завода, у Србији мајке у градовима највише рађају око тридесете, у унутрашњости око двадесет седме године. Неретко чујемо да се прва трудноћа оствари у време очекиване менопаузе... Статистика и научне препоруке нису у складу. Наша саговорница каже да рађање првог детета не треба одлагати после 25. године.
Жене животне доби 20‒25 година бољег су здравственог стања него оне од 35 или 45 година. Млађе жене боље подносе бројне и физички захтевне обавезе које настају доласком бебе у дом. Девојчице се рађају са око два милиона фоликула, потенцијалних ћелија које могу сазрети до јајне ћелије погодне за оплођење... Тај број ћелија се (за разлику од сперматозоида) током живота стално смањује и не обнавља. Све те ћелије су током читавог интраутериног периода, као и током детињства и са настанком пубертета, изложене бројним спољним утицајима који на њих могу и неповољно утицати... Због свега тога трудноћа и рађање се саветују у трећој деценији живота, наглашава др Верица Ивановски.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар