Косидбом до чисте воде

На Савском језеру се често одржавају спортске активности, овог викенда: Првенство Србије у веслању и национално такмичење у вејкбордингу (скијању помоћу жичаре). Савско језеро је стратешки значајно за Београд, јер је и резервоар пијаће воде. Анализе квалитета воде се редовно врше.

Др Александар Хегедиш из Института за мултидисциплинарна истраживања каже да је биљни и животињски свет Савског језера карактеристичан за низијске стајаће воде.

Поред двадесетак врста риба, међу којима су шаран, штука и смуђ, језеро је богато различитим врстама биља.

Бујни биљни свет и редовна косидба биљне масе релевантни су за одржавање квалитета воде.

„Хранљиве материје које дођу у језеро директно иду у биљке, уграђују се у биљну масу. Та биљна маса се извлачи из језера механички ‒ косидбом и специјалним возилом, и практично се тако избацују материје које могу да покваре квалитет воде. Да нема те траве, језеро 48 сати не би издржало притисак од 100 000 купача", објашњава др Хегедиш.

На чистоћу воде утиче и количина рибе у језеру.

„Рибе попут амура и толстолобика тек делимично варе храну, несварену храну избацују у воду и то је заправо супстрат за бактерије. То је, на пример, случај са језерима која су позната по ʼцветањуʼ, тј. по бујању зелене масе, што доводи до забрана купања и осталих проблема са квалитетом воде, а тога овде нема", каже др Хегедиш.

Рибљи свет Савског језера није пребогат, он је баш онакав какав треба да буде, јер ако би било превише рибе ‒ то би могло да наруши квалитет воде.

Према речима нашег саговорника, Ада би требало да има око 200 кг рибе по хектару, што се сматра оптималним односом за задовољавајући квалитет воде.