Драма у Народном позоришту: Запослени траже смену управе, проблеми потресају и друге установе културе

Глумица Народног позоришта у Београду Бојана Стефановић, у емисији Првог програма Радио Београда „Јутро је“, истиче да ансамбл никада није тражио да позориште буде затворено и да је ситуација у кући озбиљно нарушена.

„Драже би нам било да смо протеклих годину дана и нешто дуже провели у радној атмосфери, у доброј радној атмосфери, уметничкој атмосфери, а не у решавањима несугласица, проблема, мањих, већих, изузетних. Ми апсолутно нисмо тражили да позориште буде затворено, под врло неразјашњеним и, да кажем, проблематичним околностима“, наводи Стефановићева.

Узроци незадовољства и затварање позоришта

Говорећи о почецима кризе, она наводи да је незадовољство почело променом на челу управе, разрешењем претходног Управног одбора и избором новог председника, господина Драгослава Бокана.

Највећи проблем, који је резултирао и подношењем кривичне пријаве Тужилаштву за организовани криминал, јесте само затварање институције.

„Највећи проблем због кога смо ми и поднели кривичну пријаву тужилаштву за организовани криминал, је затварање позоришта. Само да подсетим да је министар културе затворио институцију Народног позоришта по основу противпожарне заштите. Наравно, распитали смо се, а и проста логика налаже да не може особа која се налази на позицији министра културе да затвара институцију због безбедносних разлога“, наглашава глумица.

Уметнички проблеми и пад продаје карата

Она указује да се криза директно одразила на репертоар и рад институције. Премијера Шекпировог комада „Ромео и Јулија“ у режији Јавора Кардева одложена је због несигурности око отварања позоришта, док је редитељ Борис Лијешевић такође изразио незадовољство променама. Уз смене у маркетиншком тиму, дошло је до лоше комуникације са публиком и пада продаје карата, што је, како наводи, „апсолутно први пут за 25 година“.

Спорни правилник и претње запосленима

Коментаришући Правилник о радној дисциплини који предвиђа ограничења у јавном изражавању политичких ставова,

Стефановићева истиче да је реч о спорној ствари.

„Она апсолутно не могу да се односе на то како ћу се ја изражавати у јавном простору. Ја, наравно, имам неко елементарно васпитање и професионални кодекс у коме желим да представљам своју кућу, нарочито ако је она од тако важног националног значаја као што је Народно позориште, на најбољи могући начин. Али ако то мене ограничава да ја изразим своје незадовољство начином на који та кућа функционише, баш из разлога да бих заштитила ниво Народног позоришта, онда је то врло проблематично“, поручује она.

Иако у Дирекцији драме није било конкретних дисциплинских поступака ни отказа, додаје да је било претњи и неприхватљивог понашања према колегама из техничких и других сектора.

Шири проблеми и положај запослених

Анализирајући ширење незадовољства на друге установе попут Атељеа 212, Стефановићева сматра да је реч о системском питању управљања установама културе. Посебно се осврнула и на материјални положај радника: „Сви они, а заиста ћу их назвати уметници, који су под званичним називом у техничком сектору Народног позоришта, али то су заиста уметници. Њихове плате - ја заиста не бих смела ни да изговорим које су то, су испод сваког нивоа републичког просека.“

У емисији Првог програма Радио Београда „Јутро је“, глумица поручује да ансамбл и даље настоји да репрезентује позориште као простор уметности, љубави, дијалога и емпатије, те позива публику да упркос административним и оперативним проблемима настави да испуњава сцену и салу.