Сто најнеобичнијих и најугроженијих птица на свету

Научници Зоолошког друштва Лондона и Универзитета Јејл оценили су 9.993 птичјих врста према еволуционим разликама и ризику од глобалног изумирања како би направили листу од стотину еволуционо различитих и глобално угрожених врста.

На врху листе је ретки, дивовски ибис (Thaumatibis gigantean) ‒ највећи ибис на свету, тежак 4,2 кг и виши од једног метра. С обзиром на то да у дивљини има тек око 230 парова ‒ његов опстанак је озбиљно угрожен. Губитак станишта, људски фактор и лов смањили су број тих птица до екстремно ниског, све мање популације су концентрисане у Камбоџи.

Четврти на листи је какапо (Strigops habroptila), ноћни папагај. Због историјског одсуства предатора на новозеландском станишту, временом је престао да лети. Лов, довођење предатора, рашчишћавање шума и деградација станишта изазвали су катастрофалан пад броја јединки. Посвећени напори конзерватора су повећали популацију на 125 примерака.

Тридесет четврти на листи је голуб са зубастим кљуном (Didunculus strigirostris), такође познат као мали додо. Налази се на острву Самоа, међутим, конзерватори упозоравају да је потребно предузети хитне мере како ту врсту не би стигла судбина додоа, њеног најближег рођака. Процењује се да је на свету преживело мање од 250 одраслих примерака. Губитак шумског станишта и циклони, лов и инвазивне врсте ‒ највећа су опасност за малог додоа.

У Европи је могуће наћи само три врсте птица са наведене листе угрожених. Једна од њих је египатски лешинар (Neophron percnopterus) који заузима 30. место, борави у јужним деловима Балкана, Украјини, Грчкој и Турској. Тровање, криволов, струјни удари и људски фактор највеће су претње за опстанак те птице.

Егзотичне птице које су на граници нестајања могуће је наћи у 170 земља света. На листи се налазе 22 од 29 постојећих редова птица, од чега 18 процената чине врапчарке. Дванаест од стотину врста птица су мочварице, једанаест припада фамилији грабљивица, док је осам из фамилије голупчарки.

Половини птица које заузимају најважнија места на листи пружа се врло мало или нимало пажње конзерватора, упозорено је у студији „Дистрибуција и конзервација различитих птица света" која је објављена у часопису „Карент бајолоџи".

Карли Вотерман, менаџер програма из Зоолошког друштва у Лондону каже: „Ми кукамо над изумрлим додоом, али уколико не будемо деловали, прети нам губитак једног од његових најближих рођака, голуба са зубастим кљуном, или малог додоа, и многих других изузетних птица. Објављивање листе нам омогућава да направимо приоритете у нашим конзерваторским напорима. Те јединствене птице илуструју невероватан диверзитет који постоји у нашој природи."

Ендемичне врсте у неким земљама чине 64 процента листе најнеобичнијих и најугроженијих птица на свету, што значи да се не могу наћи на другом месту. У Индији је концентрисан највећи број врста са листе ‒ њих четрнаест, док се на Филипинима налази највећи број ендемичних врста - њих девет.