Биљке су интелигентније него што мислимо

Многи нису свесни да су биљке комплексни организми и посматрају их као неживе објекте. Иако биљке не могу да осећају као људи, могу ипак да осећају спољашње дражи и да реагују на додир, промену температуре и светлост.

Најбољи пример за то је Mimosa pudica, тј. стидљива мимоза из Јужне Америке. Та интересантна биљка скупља листове када је неко додирне, а после неког времена се враћа у првобитно стање. Таква реакција је диригована процесима који се дешавају у самој биљци и то би могла бити нека врста интелигентне реакције, сматрају стручњаци. „Ако се интелигенцијом сматра свако адаптивно променљиво понашање у току живота јединке, онда је интелигенција код биљака одговор на спољашње стимулусе", каже проф. др Пеђа Јанаћковић са Биолошког факултета у Београду.

Нека истраживања су показала да биљке на свој начин умеју да мисле и памте, а о томе говори пример који нам даје професор Јанаћковић: ако стидљиву мимозу у саксији бацимо са одређене висине тако да ударац не буде јак, њени листови ће се скупити; међутим, већ после неколико бацања биљка неће реаговати на исту драж. Научници још нису сигурни да ли до те реакције долази јер је мимоза запамтила да јој одређена драж није нашкодила или је реч о нечему другом, али се сигурно може рећи да се биљке могу понашати као интелигентна бића.

Биљке чак могу да реагују једна на другу и да на неки начин комуницирају. У случају да једна биљка прекрије извор светлости другој, друга биљка реагује тако што покреће покрете раста, расте брже и формира листове у правцу остатка светлости. Поред тога, биљке могу биохемијски да реагују јер имају рецепторе који им говоре да је светлост другачијег квалитета, што активира пигменте који им омогућавају фото-синтезу у недостатку светлости.

Биљке и истанчан музички укус

Платон је веровао да биљке имају душу, вегетативну душу која је основа нагона за храном и узрок раста и размножавања. Ако је тако, онда су биљке суптилне и уметничке природе, јер воле да осете музику. Утврђено је да вибрације које ствара музика могу да подстакну гене у биљкама да постану активнији, па биљка брже и здравије расте. Та нежна жива бића не воле кантри и рок музику, али им је омиљена класична музика. Доказано је да звуци виолине најефектније утичу на развој биљака. На пример, Бахова виолинска соната утицала је на повећање рода пшенице за чак 66 одсто. Употреба музике ради бољег раста биљака у стану, башти или на пољу, где је семе тек посађено, не представља ништа чудно. Да би усеви били бољи, а биљке отпорније на многе штеточине, у неким виноградима у Италији сваког дана пуштају музику Вивалдија, Моцарта, Хајдна и других.
После доказа да биљке јесу интелигентније него што људи мисле, стручњаци сматрају да није немогуће да еволутивни механизми додатно допринесу развоју интелигенције биљака.