Образовање данас и сутра

С обзиром на то да сте више од двадесет година у менаџменту образовања, какво је Ваше мишљење о образовању данас?

‒ Глобално гледано, образовање је у великој кризи, посебно у оним земљама које уз ограничене ресурсе и слабо развијене привреде трагају за својом позицијом.

За разлику од већине других делатности, образовање не одговара тренутку развоја друштва у коме се налазимо. Кључни проблем је у томе што се образовне установе не понашају као већина пословних система.

Када говоримо о самом наставном процесу, у чему је, по Вашем мишљењу, суштински проблем образовног система?

‒ Један од основних недостатака система и узрока постојећих проблема јесте то што су образовне установе изгубиле осећај за своју позицију у контексту и разумевање суштине своје улоге ‒ припремања оних који треба да помогну свету да постане боље место, а то су млади, за успешан наставак живота и каријеру.

Образовно искуство мора бити приоритет образовних установа. Када кажем „образовно искуство", мислим на све садржаје, односе и комуникације, програме, правила, процедуре и системе са којим се у процесу школовања сусрећу сви учесници образовног процеса: деца, родитељи, студенти, али и наставници и управа.

Да би дошло до унапређења, свако би морао да се, са своје стране, несебично потруди, али и да се одрекне ситних дневних интереса.

Где се крију решења, на који начин је могуће решити актуелне проблеме и унапредити образовање?

‒ Ако бисмо као приоритет поставили будућност наше деце и, последично, читавог друштва, а систем организовали око тог циља, онда бисмо могли очекивати да ствари почну да се уређују.

Дакле ‒ јасно дефинисани циљеви делатности образовања на нивоу друштва, непрекидно преиспитивани, преточени у образовне програме, са јасним исходима таквог образовања, уз образовно искуство обогаћено различитим образовним сервисима, искрен труд свих учесника у образовном процесу, уз подршку родитеља. Потребно је да школе успоставе интегритет и ауторитет, како би доносиле одлуке у интересу свих, да стално усавршавају наставнике, али и све образовне процесе. Затим, укључивање технологије за повећање ефикасности система, приближавање новој генерацији ученика, за креативност у настави ‒ све нас то води у другачију, бољу будућност.

Колико је константно улагање значајно за индивидуални просперитет, али и просперитет целог друштва?

‒ Време у коме образовање престаје завршетком формалне школе, при чему је основни мотив диплома, део је прошлости. Данас, ако станете са учењем, сигурно је да сте „пали" истог тренутка. Млади данашњице све више то осећају, али се само део њих и понаша у складу са тим.
Ако узмемо у обзир да пре десетак година 80% најтраженијих послова данашњице није ни постојало, ми као образовни систем имамо обавезу да младим људима пренесемо она знања која су им неопходна, и то чак за оне послове који данас још не постоје. Овде долазимо до концепта целоживотног учења (lifelong learning), који нам, ако га доследно примењујемо, омогућава да непрекидно идемо у корак са временом и онда можемо да очекујемо да ће успех доћи као последица таквог приступа.

Шта бисте поручили за крај?

‒ Мислим да смо на добром почетку кад је реч о савременом образовању. Треба увек да имамо на уму да смо мала земља и да нас једино креативност и јединство могу уздигнути изнад оних који имају неограничене ресурсе. Квалитетно образовање је најстабилнији пут који води остваривању личних циљева, а кроз збир свих тих циљева - и остваривању циљева целокупног друштва. Верујем да су нам шансе огромне и да нема разлога да чекамо. Све је до нас.

 Приредила Александра Стојановић