Бачко Подунавље: заштићено уточиште живог света

Живећи уз реку, човек је од најранијих дана користио њене богате ресурсе, прилагођавајући је својим потребама, мењајући њен природан изглед и при томе често нарушавајући природне вредности. У исто време, стварао је аутентичну подунавску културу, животне обрасце којима је покушавао да се прилагоди великој реци и њеним ћудима. Читава историја људског рода је непрекидно трагање за оптималним формама коришћења неког простора.

Изузетан ловни простор

Још са позиције Бечког двора, шумско подручје Горњег Подунавља примарно је препознато као изузетан ловни простор. Познато је данас по ловиштима „Козара" и „Апатински рит", односно по узгоју високе ловне дивљачи изузетне трофејне вредности. Због обиља хране и добрих склоништа, ти простори су дом ритског јелена, срнеће дивљачи, дивљих свиња и шакала. Радници ЈП Војводинашуме, којима је поверено управљање тим простором, с поносом ће истицати трофеј јелена, одстрељеног у том ловишту, од 248,55 поена, који је пуних 25 година владао светским изложбама ловачких трофеја јеленске дивљачи.

Природна богатства Бачког Подунавља

Прва законска заштита датира из 1955. године, када је део Моношторских шума стављен под заштиту као прибежиште орла белорепана. Потом је уследила заштита мањих шумских саставина ради очувања црне и беле тополе, врбе. Обједињена заштита донета је тек 1982. године успостављањем Регионалног парка „Горње Подунавље", док је сам Специјални резерват стављен под заштиту 2001. године. Простире се на 19.648 хектара, уз леву обалу Дунава, обухватајући готово 70 км речног тока. Део је велике поплавне долине која се простире и у суседној Мађарској и Хрватској и после делте Дунава представља најважније влажно подручје на читавом речном току. Као једно од ретких преосталих ритско-мочварних подручја у читавом сливу Дунава, избегавши судбину већине сличних ‒ да буде исушено и култивисано, Горње Подунавље данас представља једно од последњих уточишта живог света поплавних подручја. Често га називају „Европски Амазон".

Велику вредност Горњег Подунавља свакако чини његова фауна, због које представља једну од важних тачака европског биодиверзитета. Природно је станиште за око 50 врста сисара, 248 врста птица, 50 врста риба, 11 врста водоземаца, 9 врста гмизаваца, огроман број бескичмењака, од којих се издваја фауна лептира са више од 60 врста дневних лептира. Ту је забележено више од хиљаду биљних врста, односно око 28% биљних врста флоре Србије. Орао белорепан, црна рода, патка њорка, дивља мачка, видра, јазавац, као и највећа популација европског јелена у Србији ‒ укратко је најједноставнији сажет опис богатства природе тог подручја.

Прекогранични резерват биосфере

Специјални резерват природе „Горње Подунавље", односно комплекс ритских шума који почиње код Бездана и Колута, а простире се преко територије Бачког Моноштора, Апатина и Сонте, са Специјалним резерватом природе „Карађорђево", затим Парком природе „Тиквара", спомеником природе „Шуме Јунаковић" и регионалним парком „Букински храстик", предложен је да уђе у Резерват биосфере под називом „Бачко Подунавље". Простире се на територији пет општина ‒ Сомбор, Апатин, Оџаци, Бач и Бачка Паланка, на површини од 176.635 хектара. Резерват биосфере „Бачко Подунавље" од 14. јуна 2017. саставни је део Прекограничног резервата биосвере Мура‒Драва‒Дунав који се протеже у пет земаља. Свих пет заинтересованих земаља већ је успоставило мрежу од 20 заштићених области дуж речног система. Ту су, између осталих, укључени Парк природе „Копачки рит" у Хрватској, Национални парк „Дунав‒Драва" у Мађарској, као и бројна подручја Натура 2000 у Словенији и Аустрији.
ЕуроНатура за очување „Европског Амазона", којом се успоставља Унеско Прекогранични резерват биосфере „Мура‒Драва‒Дунав", представља прво заштићено подручје у свету које дели и којим заједнички управља пет земаља: Србија, Хрватска, Мађарска, Словенија и Аустрија.

Највеће европско заштићено подручје

Та заједничка „зелена визија" оствариће се успостављањем највећег европског заштићеног подручја. Укључујући делове од Србије до Аустрије, обухватиће простор од 800.000 хектара. Прекогранични резерват биосфере „Мура‒Драва‒Дунав" представља симбол регионалне сарадње и одрживог развоја и одличан је пример иницијативе која повезује заштиту биодиверзитета и културног наслеђа. Покрајински завод за заштиту природе, у сарадњи са WWФ-ом Србија, радио је на припреми номинационог формулара две године. У процес су биле укључене све заинтересоване стране, посебно управљачи заштићених подручја и локалне управе.
Уз резерват биосфере „Голија Студеница", који је проглашен 2001. године, сада је и „Бачко Подунавље" на Листи резервата биосфере Унеска.

Хармонија човека и природе основа је програма „Човек и биосфера" ‒ MAB (Man and Biosphere) који у оквиру Унеска постоји од 1971. године. Резервати биосфере су од кључног значаја за остваривање одрживе равнотеже између понекад сукобљених циљева очувања биолошке разноврсности, промовисања економског развоја и очувања културних вредности.