Глобално загревање и развој вегетације на Антарктику

На том полуострву на крајњем југу планете има мало биљних врста, али је истраживање маховине на обалама Антарктичког океана показало јасно повећање биолошке активности у претходних 50 година, истакли су научници.

Захваљујући хладноћи, маховина се на том подручју може годинама очувати, па су истраживачи за потребе анализе узели пет узорака ‒ са три локације укупно удаљене око 640 километара. Материјал је прикупљен на острвима Елефант, Ардли и Грин, где су слојеви маховине најдебљи и најстарији.

То је научницима омогућило да „се вратеˮ 150 година уназад и реконструишу развој климе. „Температура расте већ пола века на Антарктику, што значајно утиче на раст маховине у региону", објаснио је Мет Ејмсбери, истраживач британског универзитета „Ексетерˮ.
Антарктик је један од региона на којима је загревање најбрже ‒ од 50-их година температура сваке деценије порасте за 0,5 степени Целзијуса. Има и других показатеља климатских промена на Антарктику, попут повећања количине падавина и јачих ветрова. „Чињеница да је раст температуре утицао на развој маховине у прошлости, најављује нам да ће уз садашње глобално загревање промене екосистема бити брзе, што ће довести до потреса у биологији и пејзажу тог карактеристичног региона", рекао је директор истраживања Дан Чарман и додао да би Антарктик могао постајати „све зеленијиˮ, што је већ забележено на Арктику.

Ејмсбери је ту појаву објаснио на следећи начин: „Ако се загревање настави, доћи ће до повећаног повлачења ледника и Антарктичко полуострво ће имати развијенију вегетацију у будућности". Маховину су већ проучавали 2013. године, али само на једном месту, на југу Антарктика. Још тада су утврдили да се услед раста температуре биљни свет брже развија. 

„Сада знамо да површине маховине реагују на скоре климатске промене на целом полуострву", навео је Ејмсбери. Биљке су присутне на око 0,3% територије Антарктика, а ново истраживање представља начин да се измере ефекти и распрострањеност загревања на целом континенту, истакао је он.

Научници планирају да анализирају узорке маховине старости и до више хиљада година. Тако ће моћи да утврде како је промена климе утицала на екосистеме током времена, посебно пре него што је деловање људи (почев од индустријског периода у 19. веку) почело да изазива загревање.