Наставник за дигитално доба

На питање ‒ куда иде формално и неформално образовање у ери вртоглавог развоја дигиталних технологија ‒ одговарали су теоретичари и практичари из целог света на 33. „Бет шоууˮ, сајму образовних технологија. На значајној манифестацији, одржаној у Лондону, присуствовали смо захваљујући сарадњи са British Council-oм.

Наставница Кристи Тонкс из Велике Британије има богато искуство у изучавању најбољих начина коришћења технологије у раном узрасту. Наредне године покреће основну школу која ће се базирати на новим технологијама у циљу остварења пуних образовних капацитета сваког ученика. На питање ‒ да ли је технологија средство или је из основа променила организацију наставе у школи ‒ Кристи Тонкс за РТС каже: „За технологију се каже да је алатка, помагало, подстрекач. Међутим, знамо и да технологија може сасвим променити поступак учења. Не мислим само на наставне методе и поступке предавача у учионицама већ и на то како технологија може помоћи предавачима да обављају своје улоге. Технологија им помаже у изради наставних планова, размени повратних информација, било да су оне у звучном било видео-формату, а искусним наставницима помаже у пружању подршке другим члановима колектива. Зато се за нас технологија у школи не односи само на оно што се дешава у учионици већ и на много шири појам технологије која служи за организацију рада школе и доприноси унапређењу целокупног пословања."

Манел Тренкс, наставник историје уметности из Шпаније, верује да технологија може помоћи наставницима да образовне садржаје представе ученицима на атрактивнији начин. „По мом мишљењу, ту постоје три кључне идеје. Свеприсутност технологије се не може игнорисати, па је зато морамо користити. Морамо изнова осмислити улоге наставника и ученика у учионици. А затим, сматрам да су важни и поступци усвајања знања. Некад се учење одвијало само на часу. Данас више није тако. Данас много учимо ван учионице."

Међутим, искусни познаваоци наставног процеса упозоравају да увођење технологије у наставу може бити помодарство уколико се уводи ради технологије саме, а без јасног образовног циља. То значи да ће досадно и неинспиративно предавање на часу бити исто такво ако се пребаци у неку дигиталну форму, у виду видео-клипа или текста доступног на сајту или блогу.

На то упозорава и Мајк Гершон, аутор 30 књига и више од 50 водича за наставнике, који је захваљујући свом професорском искуству дизајнирао онлајн алате за извођење интерактивне наставе и бесплатно их понудио на свом веб-сајту. Досад је Гершонову методологију за мотивисање ученика путем технологије применило више од три и по милиона наставника.

„Највећу опасност коју технологија доноси, без обзира на област примене, представља њено усвајање само зато што је нова, искључиво због ње као такве", тврди Гершон. Он затим објашњава: „Као директор школе, наставник или родитељ, морате се запитати: који су моји приоритети? шта ја желим за своје ђаке или децу? Ако знате који су ваши приоритети, онда на основу њих можете доносити одлуке о технологији. Уместо да се питате хоће ли вам нека технологија одговарати, треба да размислите о оном штa тражите и да ли се та технологија уклапа у то што желите. На тај начин управљате поступком набавке нових технологија."

Управо ту тезу Мајка Гершона потврђују егзактна међународна истраживања која су показала да заступљеност технологије у школама није довела до значајног повећања ученичких постигнућа. Према последњем ОЕЦД-овом извештају, упркос великом улагању у компјутере, интернет конекцију и софтвере за усвајање образовних садржаја ‒ нису забележени значајнији резултати у повећању знања математике и писмености на ПИСА тестовима. Стога су изведени закључци да дигитално компетентни наставници представљају стуб напретка образовних система.

Професор и истраживач у области методологије учења др Џорџ Солцман, директор Одељења за иновације у образовању на Универзитету Ламар у Тексасу, који је помогао у дизајнирању најпознатије мобилне платформе за учење ʼједан на једанʼ, рекао нам је да посао отежава неписано правило да наставник у учионици не сме да погреши. То значи да ако наставник нешто не зна да уради, неће дозволити ни ученицима да покушају, а опште је познато да су ученици данас вештији корисници дигиталних технологија, што не значи да су компетентни корисници.

„Упоредићу то са Олимпијским играма", наставља др Солцман. „Јусеин Болт је најбржи човек на свету, али и он има тренера. Тај тренер не може да трчи брзо као Болт, нити може да скочи тако далеко, али му помаже да максимално побољша свој учинак на стази. Управо то и ми, као наставници, треба да радимо. Не оптерећујмо се тиме што можда не знамо како се нека технологија користи. Треба својим ученицима да помогнемо да што боље усвоје неко знање применом доступних технологијаˮ, закључује наш саговорник.