Венера под лупом – лов на облике живота у токсичној атмосфери Земљине сестре

Током последњих пет година, научници су у облацима Венере открили присуство фосфина и амонијака – два могућа показатеља биолошке активности. На Земљи, оба гаса се производе искључиво биолошким процесима или индустријским активностима, па је њихово порекло на Венери и даље мистерија.

С обзиром на густу и отровну атмосферу, ужарену површину и огроман притисак на Венери, бујна индустријска економија делује као врло мало вероватан узрок.

Ако могу на Земљи, што не би на Венери

Али микроорганизми – који на Земљи преживљавају и у најтоксичнијим и најтоплијим условима – можда би могли да опстану у атмосфери Венере и производе ове гасове, сматрају истраживачи.

„Наши најновији подаци показују још више доказа о присуству амонијака на Венери, уз потенцијал да он постоји у настањивим деловима облака ове планете. Не постоје познати хемијски процеси који би могли да објасне настанак ни амонијака ни фосфина, тако да је једини начин да сазнамо шта их заиста производи – да одемо тамо“, изјавила је Џејн Гривс, астроном са Универзитета у Кардифу.

На Националном астрономском скупу Краљевског астрономског друштва у Великој Британији, истраживачи са Универзитета у Кардифу представили су свој план за тражење и мапирање фосфина, амонијака и других гасова богатих водоником, који би могли указивати на присуство микроорганизама на „Земљиној сестри“.

Фосфин детектован само ноћу

Мисија, под називом "Venus Explorer for Reduced Vapours in the Environment" (VERVE), односно Истраживач Венере за смањене паре у атмосфери, предвиђа слање мале сонде величине "CubeSat", која ће путовати у оквиру већег програма Европске свемирске агенције, намењеног испитивању површине и унутрашњости Венере. Лансирање је планирано за 2031. годину. По доласку, VERVE ће се одвојити и самостално истраживати атмосферу.

Прво откриће фосфина у облацима Венере догодило се 2020. године, али је било контроверзно јер каснија мерења нису успела да га потврде.

Међутим, каснији пројекат JCMT–Venus, који је користио телескоп „Џејмс Кларк Максвел” на Хавајима, понудио је објашњење за та неслагања.

Научници су пратили фосфин током времена и открили да је детектован само ноћу – јер га сунчева светлост разграђује. Такође су уочили да се количина тог гаса у атмосфери Венере временом мења.

Педесет километара изнад површине Венере

Прошле године, на истом астрономском скупу, истраживачи су такође пријавили откриће амонијака у атмосфери Венере.

Иако површинска температура Венере достиже око 450 степени Целзијуса, услови постају знатно повољнији на око 50 километара изнад површине, где температуре варирају између 30 и 70 степени.

Истраживачи верују да би екстремофили – микроорганизми попут оних који живе у хидротермалним изворима и дубоким океанским рововима на Земљи – могли да преживе у таквом окружењу.