О српском, наравно

Немачки

Немачки језик говори више од 120 милиона људи у 38 земаља света, те се оправдано сматра једним од најраспрострањенијих светских језика. То је најзаступљенији матерњи језик у земљама Европске уније. Њиме се служе у Немачкој, Аустрији, Лихтенштајну, Швајцарској (чак шездесет пет процената укупног становништва), провинцији Јужни Тирол у Италији, источним кантонима Белгије и у пограничним деловима Данске. У Луксембургу, као и у француским областима Алзас и Лорена, староседеоци говоре различитим немачким дијалектима (последњих четрдесет година у Алзасу и Лорену француски потискује немачки). Изван Европе, највеће заједнице у којима се говори немачки језик налазе се у САД и Бразилу. Овим језиком говоре и заједнице у бившој немачкој колонији, Намибији.

После Другог светског рата, немачки емигранти (међу њима и нацисти и одбегли ратни злочинци) одлазили су у Аргентину, Мексико, Чиле, Перу, Венецуелу... После два пораза у два светска рата, Немачка је постала индустријска сила. Обимна техничка литература настала је на овом језику. Премда су биле на различитим странама у оба светска рата, Србију и Немачку спајале су јаке културне везе вековима раније. Јохан Волфанг Гете, један од најславнијих светских песника, дивио се српској епској поезији и на немачки превео народну баладу „Хасанагиница". Према подацима из школа језика, у нашој земљи расте интересовање за немачки језик, а вратио се, као други страни језик, и у основне и средње школе.

Хебрејски

Хебрејски језик припада семитској групи афроазијских језика. Основу чини класичан хебрејски језик на којем је написан Стари завет. Многи лингвисти сматрају да је класични облик почео да нестаје након што је вавилонски краљ разрушио Јерусалим 607. године п. н. е. Под римском владавином становништво Јудеје се смањивало, па је и хебрејски ишчезавао из свакодневног говора. Ипак, као писани језик, опстајао је кроз векове. Чува се у сакралним и световним текстовима. Крајем деветнаестог и почетком двадесетог века вратио се у свакодневну употребу као јединствени, модерни хебрејски језик. Ово није било једноставно јер су јеврејске заједнице, раширене по свету, користиле јидиш, ладино језик и друге.

Модерни хебрејски је двадесетих година прошлог века постао службени језик у тадашњем британском мандату у Палестини и службени језик државе Израел. Процењује се да хебрејским језиком данас говори 5,5 милиона људи, углавном у Израелу, појединим палестинским територијама и јеврејским заједницама широм света.

Хебрејски језик и књижевност могуће је студирати и у нашој земљи на наставно-научном одељењу у Панчеву Интернационалног универзитета у Новом Пазару, а 2008. године основан је Институт за хебрејски језик и књижевност у Београду.

Иако већина становника Израела говори енглески језик, познавање хебрејског свакако је велико преимућство, не само за проучаваоце религије, легенди и митова који су до данас инспирација у уметности (експресионистички филмови интерпретирали су легенду о Голему, хебрејском историјом инспирисана је и сјајна књига Мајкла Чабона „Невероватне авантуре Кавалијера и Клеја") већ и за бизнисмене.

О српском, наравно
Чувени архитекта Александар Дероко написао је да је матерњи језик детета које одраста у мешовитом браку, онај којим говори мајка. Матерњи језик, како и само име говори, означава спону са мајком, пореклом, родитељима, прецима, културом - представља кључни део идентитета сваког човека. Матерњи језик се воли, негује и чува. Сви остали језици поштују се и уче, било да припадају светским језицима, било да их говоре мале заједнице. Познавање сваког страног језика је својеврсни капитал, доприноси упознавању других људи, обичаја, земаља, народа и културе. Наш матерњи језик убраја се међу тзв. мале језике, а странцима је најтеже да савладају сложен падежни систем. Све у свему, имамо среће са нашим матерњим језиком. Вук је реформом један глас, једно слово поједноставио српки језик, а у палеографији се ћирилица сматра једним од најлепших писама!