Кампања Наизглед здрав: Јелена Гавриловић

Прва емисија кампање „Наизглед здрав“ отворила је здравствени картон музичара Дејана Цукића, а овог петка о свом здрављу говорила је глумица и певачица Јелена Гавриловић.

„Физичка активност је нешто што је, пре свега, потребно за ментално здравље, па онда и физичко“, каже певачица и додаје да се труди да буде активна, али да то доста зависи од посла и обавеза.

Наводи и да води рачуна о здрављу, редовно иде на контроле, а та навика јој је усађена кроз васпитање.

О значају генетике и склоности ка неким обољењима, Јелена Гавриловић каже да је код одржавања доброг здравља кључно да знаш чему си склон на основу неке породичне анамнезе.

„Примера ради, код мене у породици постоји предиспозиција за кардиоваскуларне болести. То је нешто што ја пратим и све за зависи од кога си шта повукао. Мајка ми је имала улцерозни колитис, а отац ми је преминуо од ковида, али је био срчани болесник“, истиче певачица.

Зна и да има предиспозицију за повишени холестерол, па и на то обраћа пажњу и труди се променом животног стила, спавањем, исхраном и активношћу држи то у нормалним границама.

„Ништа вас неће спасити као храна и вежбање“, наводи Јелена Гавриловић.

„Мој отац није придавао много значаја здрављу и живео је неки њему својствен живот. Нисам то подржавала, али нико није могао да се око тога бори са њим“, каже певачица, наглашавајући да је „здравље једина ствар коју нико други не може да уради уместо тебе“.

Професор Оташевић: Проверите холстерол и држите га под контролом

Породична хиперхолестеролемија је урођена грешка метаболизма холестерола. Организам је предодређен да ствара холстерол, а и да их сам чисти из крви.

„Када имате породичну хиперхолстеролемију тај баланс је поремећен и имамо екстремно повишене вредности холестерола у крви. Високе вредности лошег холстерола су главни фактор ризика за развој атеросклеротских болести, односно његово нагомилавање на зидовима крвних судова“, објашњава др Петар Оташевић, кардиолог са Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“.

Особе које пате од хиперхолстеролемије могу да доживе инфакрт или шлог чак и у раним 20-им годинама.

Проблем код холстерола јесте што не изазива видљиве симптоме – особе се потпуно нормално осећају и немају никакве тегобе. Знак да потенцијално имате тај проблем јесте ако су вам отац или мајка претрпели инфакрт у 50-им, 40-им, па чак и у 30-им годинама.

„Такви примери свакако су знак да одете и измерите вредности холстерола. То што су ваши родитељи имали проблем не значи да га и ви имате, али боље је да проверите“, наводи Оташевић.

Терапије зависе од висина вредности. Уколико је хостерол благо повишен, а није било никаквих бурних проблема, онда се може третирати са променом исхране, избегавати масну храну, попут свињетине, пуномасних сирева, теста и слаткиша. На тај начин, холестерол се може смањити и за 30 одсто.

„Код особа са породичном, генетском склоношћу, дијета неће бити довољна. Код њих крећемо са лековима и то најчешће са статинима, који смањују синтезу холестерола у јетри. Уколико се са њима не постигне жељени ефекат, онда се додаје друга група лекова која смањује апсорбцију холстерола из црева“, објашњава кардиолог.

Ако на крају и ово не уроди плодом, онда се креће са иновативном терапијом, а то су нови лекови који утичу на саму синтезу холестерола на генском нивоу. Таква група лекова се даје једном у шест месеци.

Додаје и да је веома важно да људи схвате озбиљност редовног узимања терапије и лекова.

„У нашем народу постоји легенда о штетности статина. Не знам зашто ни како се та прича одржава већ годинама, али статини нису штетни нити имају више нежељених ефеката од било ког другог лека. Повољни ефекти статина десетоструко надмашују потенцијалне нежељене ефекте“, истиче Оташевић.

Хајде да променимо статистику, јер иза сваког броја стоји начин живота

Сваке године у Србији због кардиоваскуларних болести изгубимо готово 47.000 људи. Можемо да спречимо овакве исходе правилном исхраном, физичком активношћу, престанком пушења и редовним прегледима. Крвну слику треба проверавати бар два пута годишње.