О Даничићу из новог угла: Научници из Србије и света у САНУ анализирају његово наслеђе

Као истраживач који је истовремено разумео и историјски развој језика и његову живу употребу, Даничић представља фигуру без које се не може замислити модерна српска лингвистика.

Скуп има за циљ да обнови научни дијалог о једној од темељних фигура српске филолошке традиције и да омогући нове увиде у његово обимно и разноврсно дело, које се сматра напредним у односу на доба у којем је стварао.

„Његов Ријечник из књижевних старина први је историјски речник из једног словенског језика. Значи, не говорим само о ситуацији код нас. Тако сагледано, знамо да је то иновативно, а да не помињем да је радио и на речнику хрватског или српског језика у ЈАЗУ. Он је био уредник првога тома који је изашао за његовог живота и то је заиста огроман историјски речник“, наглашава академик Јасмина Грковић Мејџор, председница Организацоног одбора.

Учесници научног скупа, из Србије и иностранства, у пет тематских сесија осветлиће Даничићев рад у контексту европске филологије XIX века, начине на које је обликовао српски књижевни језик, његову улогу у реформским процесима, лексикографском и преводилачком раду, као и трајан утицај његових научних поставки на данашњу филолошку праксу.

„Мислим да смо одлично почели скуп. Почели смо са једном групом која говори о Даничићу као компаративисти, неким његовим етимолошким радовима, о његовом утицају на данашња истраживања. Говорили смо, рецимо о језику младог Даничића, који уопште до сада није био истражен. Мислим да осветљавамо неке нове аспекте, што ће се показати до краја“, додаје академик Јасмина Грковић Мејџор.

Други дан скупа посвећен је темама попут правописних спорова, еволуције језичке норме од 19. века до данас, као и новим читањима Даничићевих необјављених радова и приређених текстова.