Мирослављево јеванђеље изложено у Народном музеју поводом јубилеја уписа на Унескову листу

Настало осамдесетих година 12. века, Мирослављево јеванђеље је писано на пергаменту, садржи 181 лист и 296 минијатура цртаних пером, затим бојених четкицом и украшених златом. Запис на последњем листу јеванђеља сведочи да га је поручио хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање. Сматра се да је дијак Глигорије, чији се потпис налази на последњем исписаном листу, писар или минијатуриста јеванђеља.

Мирослављево јеванђеље је писано на старословенском језику, српскe редакцијe и рашке ортографије. По свом саставу је јеванђелистар – богослужбена књига која има делове четири јеванђеља. Због изузетног значаја и вредности, Мирослављево јеванђеље је проглашено за културно добро од изузетног значаја 1979. године, а од јуна 2005. године налази се на листи Унеска, „Памћење света“ (Memory of the World), о чему је Народни музеј у Београду добио је сертификат.

По свом саставу је јеванђелистар – богослужбена књига која има делове четири јеванђеља распоређене према редоследу читања у току црквене године. Осим јеванђеоског текста, испред сваког читања има исписане алилујаре. Текст Јеванђеља је писан пером у две колумне, мрком и црном бојом, а већина наслова црвеном. Књига садржи 296 минијатура цртаних пером, а затим бојених четкицом црвеном, зеленом, жутом и белом бојом и украшених златом. Кожни повез Јеванђеља није првобитан, већ је вероватно из XIV века, а претпоставља се да је преузет са неког другог рукописа.

Народна библиотека Србије која је матична установа за заштиту старе и ретке књиге, прописала је посебан режим по којем Мирослављево јеванђеље, уз одобрење Министарства културе и информисања и сагласност Народне библиотеке, може бити излагано само десет дана током једне године.