понедељак, 16.11.2026, 20:02 -> 20:16
Извор: РТС
Привремене конструкције као архитектура – бечка изложба открива лепоту урбане инфраструктуре
У Архитектонском музеју у Бечу отворена је изложба посвећена урбаној инфраструктури и привременим грађевинским конструкцијама. Реч је о концепту који такозване тектуре, односно помоћне и пролазне структуре, поставља у ранг историјске архитектуре и отвара питање њихове естетске вредности.
Мреже, скеле, барикаде, саобраћајни чуњеви, шперплоче и џакови део су свакодневне градске слике. Иако их најчешће доживљавамо као привремене препреке или помоћна средства у градњи, аутори изложбе у њима препознају посебну архитектонску вредност.
Савремена архитектура мења се толико брзо да њене форме, материјали и намене постају изазов и за само разумевање архитектонског језика. Привремене, хитне и неопходне конструкције све чешће обликују изглед градова, али ретко добијају место у историји архитектуре.
Изложбу је осмислила група руско-аустријских архитеката окупљених у студију Космос архитекти (Kosmos Architects), са идејом да укаже на естетику градње која је обично у другом плану.
„Лепота је често ствар навике. Све ново на први поглед изгледа ружно, као Ајфелов торањ некада. У архитектонским структурама привременог и неопходног крије се много лепоте. Хтели смо да покажемо да оне поседују сопствену поетику. Логика, функционалност и ефикасност пролазне градње временом ће створити и нову естетику. Морамо да развијемо нове навике“, објашњава Артем Китајев, кустос из студија Космос архитекти.
Естетика неопходног
Појам „тектура“ настао је пре неколико година, из дивљења према полиетиленској мрежи познатој као debris netting, која се користи на градилиштима. Убрзо је уочено да мембране са одштампаним фасадама, имитације и паравани понекад могу да изгледају занимљивије од самих грађевина које прекривају.
Концепт је добио додатну димензију у контексту актуелних политичких прилика у Европи, уличних демонстрација и вандализма. Продавнице, како луксузне тако и обичне, али и историјска здања, све чешће се штите барикадама и привременим конструкцијама.
Тако оно што је првобитно замишљено као заштита или практично решење постаје део градске естетике.
Директорка Архитектонског музеја у Бечу Ангелика Фиц истиче да изложба показује колико такозвана анонимна градња може да буде лепа.
„Историја архитектуре превише се фокусирала на стилове, каноне и пропорције, при чему је створена представа да је потрошња материјала неважна када је реч о естетици. Истина је другачија. Увек се градило штедљиво, осим у кратком периоду модерне у 20. веку, када је материјал третиран као неисцрпан. То што данас разговарамо о демократској градњи представља културни преокрет“, наводи Ангелика Фиц.
Петнаест минута славе привремене архитектуре
Привремене конструкције имају другачији однос према времену од историјских грађевина. Њихов век трајања често је кратак, а њихова намена одређена тренутном потребом.
У њима има нечег скромног и ненаметљивог. То је архитектура која се одриче права на трајање и прихвата естетику коју јој додељују околности.
Бечка изложба зато представља прилику да се погледају другачијим очима – не као привремени додаци градском простору, већ као сведочанство о томе како се градови прилагођавају потребама, променама и изазовима савременог живота.