Књижевне новине, гласило Удружења књижевника Србије
Књижевне новине настале су као гласило Савеза књижевника Југославије. Данас су лист Удружења књижевника Србије. Током 74 године трајања лист је имао неколико прекида у излажењу, а неки бројеви су забрањивани.
Најновији број Књижевних новина говори о актелним добитиницима наших најзначајнијих књижевних награда.Тако доноси и текстове о лауреатима НИН-ове и награде „Меша Селимовић“.
„Одмах смо успели да добијемо текст о Милени Марковић, само што је проглашена Нинова награда. И ту Књижевне новине праве један захват какав није виђен у последњих 20 година. А реч је о томе да се баве писцем који не припада Удружењу књижевника Србије, и наградом која је дуго била изван фокуса уређивачког у Књижевним новинама. Једноставно ова редакција која је дошла сада да уређује Књижевне новине има идеју да је наш књижевни свет јединствен“, наводи Братислав Милановић, главни и одговорни уредник Књижевних новина.
Очекују нас и приче посвећене јубилејима Молијера, Јакова Игњатовића, стогодишњици рођења Васка Попе.
„Ангажоваћемо разне књижевне критичаре, истраживаче, биографе, песнике, све оне који су се у извесном смислу бавили Васком Попом или су радили са њим заједно на стварању српске књижевности у другој половини двадесетог века“, додаје Милановић.
„Ми смо почетком лета прошле године отворили новине за младе песнике и објавили смо две пута по две стране, по две дуплерице са стиховима најмлађих наших песника“, подсећа главни и одговорни уредник Књижевних новина.
Тираж је хиљаду примерака. Мало, кажу у редакацији, што је показало и велико интересовање за број посвећен стогодишњици рођења Добрице Ћосића.
А у аналима је записано и то да се први број Књижевних новина појавио 1948. године, као орган Савеза књижевника Југославије. Уредили су га Јован Поповић и Милан Дединац. У њима су сарађивали најпознатији српски и југословенски писци: Исидора Секулић, Иво Андрић, Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Ото Бихаљи Мерин, Миодраг Павловић, Меша Селимовић.
Коментари