Преминуо књижевник Горан Бабић

Горан Бабић, члан Српског књижевног друштва, преминуо је јуче у Београду у који се из Загреба, због политичких прилика и прогона, 1990. године преселио с породицом.

Био је југословенски, српски и хрватски песник, писац, есејиста, антологичар, драматург, сценариста, публициста, новинар и концептуални уметник. Објавио је преко осамдесет књига разних жанрова.

Рођен је на острву Вис 18. октобра 1944. у партизанској болници, из брака Мата, по националности Хрвата, пореклом из Опузена, и Ливије, Београђанке јеврејског порекла, обоје студенти Београдског универзитета који су се почетком Другог светског рата придружили партизанским јединицама на територији Далмације.

После рата школовао се у Метковићу, Мостару, у којем је одрастао, Ријеци и Загребу где је, као некадашњи шездесетосмаш, уписао студије економије и дипломирао.

Радио је за телевизију, радио, новине и филм. Режирао је документарне филмове и ТВ емисије, а по његовим текстовима су други режисери снимали драме и серије, позоришне представе, цртане филмове (Рибље око) или снимали грамофонске плоче (Арсен Дедић, Корнелије Ковач).

Био је уредник загребачког Ока (1973−1991), једног од најутицајнијих двонедељника за културу, не само у СР Хрватској, који је окупљао писце и интелектуалце из целе Југославије.

У периоду од 1981. до 1985. био је задужен за културу у Председништву Социјалистичког савеза Републике Хрватске.

Последњи текст објављен у Хрватској написао је када је на зиду у кварту Дубрава видео графит: Забрањено за Србе, псе и Цигане. Текст је завршио реченицом: Тражите ме међу Србима, псима и Циганима.

Поезија му је уврштена у антологије југословенске, српске и хрватске поезије. Из два брака има три кћери.