Одрастање, љубав и генерацијски сукоби – рестаурисан „Лептиров облак“ после више од четири деценије

У Југословенској кинотеци приказан је дигитално рестаурисан филм „Лептиров облак" из 1977. године. Носталгичну причу о одрастању и тражењу идентитета режирао је Здравко Рандић по сценарију Гордана Михића. У главним улогама Зоран Цвијановић и Соња Савић.

Југословенска комедија о првој љубави обележила је период експанзије омладинских филмова. Лептиров облак био је реална слика генерације која тражи своје место у раној младости.

„Ја се не сећам више како сам добио ту улогу. Знам само да је један од утисака који је доста помогао био то што сам тог лета завршио снимање серије Морава 76. Па се то Здравку Рандићу и његовом помоћнику Зорану Андрићу на неки начин допало, јер је то претпостављало да сам савладао већ неке основе професионалног понашања пред камером. Што је њима много значило јер је филм био нискобуџетан и требао им је неко довољно вешт да то испуни“, сећа се Зоран Цвијановић.

Посебну вредност филму дала је и глумачка постава: Павле Вујисић, Јелисавета Сека Саблић, Рузица Сокић, Светислав Буле Гонцић, а посебан чар био је ритам музике „Бијелог дугмета“.

„Посебна занимљивост тог филма је што он ретроспективно добија потпуно другачије координате како је био схваћен у време када је приказиван. Тако да је то било иновативно у том тренутку, да постоји тај неки социјални сукоб у том филму, а да је опет све то функционисало као један омладински љубавни филм“, напомиње филмски критичар Саша Радојевић.

Универзалност теме и поетична атмосфера Лептиров облак чине релевантним и данас. То је 43. филм који је Југословенска кинотека рестаурирала од почетка пројекта 2017. године.