Представа „Син“, драма о архетипској родитељској љубави
На светски дан позоришта у Атељеу 212 премијерно је изведена представа „Син“, према драми Флоријана Зелера, у режији Ане Томовић.
Британски Гардијан је недавно Француза Флоријана Зелера прогласио најузбудљивијим писцем данашњице. Први пут у наше позориште један његов комад стиже са драмом Син која је у режији Ане Томовић премијерно изведена у Атељеу 212.
Син је део његове породичне трилогије којем су претходили комади Отац и Мајка. Зелер пише непретенциозно, без великих мисли и мудровања. У комаду Син се породица суочава са адолесцентском депресијом сина након развода родитеља.
„Оно што ме је такође занинтригирало у комаду, то је на који начин очево право да има нову породицу угрожава право на живот сина и на који начин, генерално, у животу родитељи и деца могу да униште једни другима животе“, наводи редитељка Ана Томовић.
Развод родитеља као окидач за тинејџерску депресију је тема која отвара многа питања, од тога да ли је родитељска љубав довољна да деца буду срећна, шта све подразумева родитељство, до питања како родитељи и деца једни другима могу уништити животе. Јер, однос родитељ – дете је комплексан, суштински и вечан.
Колико о Сину ово је и драма о Оцу и архетипској родитељској љубави. Сина и оца убедљиво тумаче глумци Лука Грбић и Светозар Цветковић. Са њима исто тако посвећено су у улогама мајке и супруге су Исидора Минић и Тамара Драгичевић.
„Депресија није нешто што је пожељно на сцени и онда сам морао да тражим неки активни део депресије, а то је жеља за животом и нека борба да се не буде више у тој ситуацији“, објашњава Лука Грбић.
„Шта значи некога разумети ко ти је син и како саучествовати у нечему што он производи као своје незадовољство и своју неку бол и патњу и како успети да га дигнемо на ноге да живи тај такозвани нормални живот који ми живимо“, каже Светозар Цветковић.
У времену у ком живимо засути бројним узнемирујућим информацијама, уз то суочени и са великом пандемијом, депресија је постала општа невидљива појава. Како се носити са овим проблемом, како депресију препознати код својих ближњих, како је прихватити и лечити, то су такође питања која поставља ова представа и на уменички релевантан начин преиспитује животне конфликте и наше страхове.
Коментари