Сведочанство епохе кроз личну призму – представљен последњи том дневника Павла Угринова

Кроз тротомне дневничке записе које је водио од 1946. од његовог доласка у Београд на студије економије, а после и режије, па до 2006, шест месеци пре његове смрти, прецизно је скицирао друштвену и културно-уметничку стварност. Последњи том дневника Павла Угринова обухвата доба бурних политичких догађаја које је пребојено његовом резигнацијом и промишљањем уметника снажног сензибилитета.

„Осим те личне, осим те идеолошке приче, подлоге, које год да су биле идеологије, представља слику уметничког, српског Београда. Он је био редитељ. Он је први поставио Бекета код нас. Он је пензију дочекао на Телевизији Београд, садашњем РТС-у. Он је као уредник Драмског програма урадио многе велике ствари. При том, има романескни опус од преко 20 романа“, истиче уредник издања Ненад Шапоња.

Угринов бележи свакодневицу са изузетном прецизношћу, у реалном времену, не ретроактивно, из дана у дан, хватајући тренутке свести који већ сутрадан ишчезавају. Кроз те записе открива се аутор загледан у мутну воду времена у ком је живео.

„Бележио је заправо и своја запажања о томе како се односи међу људима, интелектуалцима, једноставно мењају. Како се сами људи мењају у затеченој ситуацији. С почетка парактично с неверовањем да ће се земља распасти“, наводи Слађана Илић. 

„И остаје питање – да ли су те године постојале, и да ли је живот постојао, или сам и сам постојао у вакуму, у једној ћелији и све то сањао. И зауставио се на нултој тачки. И сада треба започети један други живот. Можда, живот ван света и ван живота", бележи Павле Угринов.

Поводом стогодишњице рођења, 12 . маја у клубу РТС-а биће одржано вече посвећено животу и стваралаштву Павла Угринова.