Плаже искрцавања савезника у Нормандији и грчки Олимп уврштени на Листу светске баштине

Комитет Унеска, који заседа у Бусану до среде, на Листу светске баштине уврстио је и древне јапанске престонице Асуку и Фуџивару, као и миграторни пејзаж Бома–Бадингило у Јужном Судану, подручје једне од највећих миграција копнених сисара на свету и први локалитет те земље на Листи светске баштине.

Француска номинација обухвата пет плажа искрцавања у Нормандији – Омаху, Јуту, Сворд, Голд и Џуно – на које се 6. јуна 1944. године искрцало више од 150.000 савезничких војника, као и положај Пуант ди Ок, где је изведен један од кључних јуриша. Сви ти локалитети били су од пресудног значаја у кампањи ослобађања западне Европе од нацистичке окупације током Другог светског рата.

Међународни савет за споменике и споменичке целине (ICOMOS), који оцењује кандидатуре за Комитет светске баштине, навео је да се на тим локалитетима налази велики број очуваних остатака – од немачких утврђења и предела обележених бомбардовањем до савезничких лучких објеката и потопљених бродова – који сведоче о „догађају који се широко сматрао пресудним за повратак слободе и почетак трајног мира на европском континенту“.

ICOMOS је истовремено позвао на појачано праћење стања и заштиту ових локалитета, упозоравајући на претње које представљају масовни туризам, климатске промене, пораст нивоа мора, као и изградња ветропаркова у њиховој близини.

Стална представница Француске при Унеску, Ахлем Гарби, оценила је да је искрцавање у Нормандији представљало прекретницу која је означила прелазак из периода глобалног сукоба ка послератном поретку заснованом на миру и безбедности, додајући да стављање тих локалитета на Листу има посебан значај у време све већег броја међународних криза и ратова.

„То је вероватно највеће амфибијско искрцавање у историји. Само због тога заслужује да буде запамћено“, рекао је историчар Дејвид Еџертон у недавном интервјуу за Асошијетед прес, преноси Еј-Би-Си њуз.

Олимп локалитет културне и природне баштине

Упис планине Олимп, митског дома дванаест олимпијских богова, на Листу светске баштине представља круну дванаестогодишњих настојања Грчке да њена највиша планина буде призната као локалитет мешовите културне и природне баштине.

Олимп, висок 2.918 метара, који се уздиже готово од нивоа мора, у грчкој митологији сматран је престолом Зевса, врховног бога, а истовремено је познат по изузетном биодиверзитету.

Градоначелник општине Дион–Олимп, која се налази у подножју планине, Евангелос Геролиолиос, изјавио је у недавном разговору за АП да уврштавање на Листу светске баштине „доноси већу одговорност у очувању тог подручја“, указујући на могуће последице повећаног броја туриста.

„Поново потврђујемо нашу непоколебљиву посвећеност очувању Олимпа за добробит садашњих и будућих генерација“, поручио је представник Грчке при Унеску, Георгиос Кумуцакос. „Као што нас грчка митологија мудро подсећа, увек је најбоље бити у добрим односима с боговима.“

На Листи 19 археолошких локалитета у Јапану

Јапанска номинација обухвата 19 археолошких локалитета у западној префектури Нара, који потичу из престоница Асуке и Фуџиваре из периода од шестог до осмог века, када је Јапан успоставио прву централизовану државу по узору на кинески систем.

На тим локалитетима очувани су, углавном испод земље, остаци царских палата, државних установа, будистичких храмова и гробница који су утицали на каснији развој престоница Наре и Кјота.

Заменик јапанског министра културе Шигеки Кобајаши захвалио је Комитету на уврштавању локалитета Асука–Фуџивара на Листу светске баштине и поручио да Јапан остаје посвећен „преношењу овог драгоценог наслеђа будућим генерацијама“.

Јапанска премијерка Санае Такаичи, рођена у Нари, написала је на мрежи Икс да се нада да ће овај статус допринети развоју туризма.

Професор археологије Универзитета у Нари, Јошијуки Аихара, рекао је за АП да су ти локалитети значајни јер показују како је древна јапанска држава настала под утицајем Кине и Корејског полуострва.

„Ако испод ових пиринчаних поља копате око један метар дубоко, почињу да се појављују остаци древних грађевина, мада то обичним посетиоцима није лако да уоче“, рекао је Аихара, који наставља археолошка ископавања на том подручју.

Локалитет Бома–Бадингило у Јужном Судану обухвата простране мочваре, плавне равнице и саване које обликују сезонске кише и поплаве. Према проценама, око шест милиона белоухих коба, тианг антилопа и газела Монгала мигрира овим подручјем у складу са променама услова у животној средини.

Према подацима Унеска, то подручје представља станиште слонова, лавова, гепарда и бројних других дивљих животиња, а истовремено обезбеђује услове за живот различитих етничких заједница које се вековима баве сточарством, пољопривредом и риболовом.