„Седам смрти“ Марине Абрамовић у Копенхагену – опера, филм и уметност на граници живота и смрти

У Копенхагену је у здању Цистернерне постављена инсталација „Седам смрти“ – кинематичка опера Марине Абрамовић. Она приказује смрт кроз седам најпознатијих женских рола у историји опере.

Арије из седам опера пева Марија Калас, а инсталација је представљена као визуелно раскошни и изузетно измаштан филмски свет. Уметница је себе поставила на чело, а насупрот ње је холивудски глумац Вилем Дефо. Резултат је фасцинантни и интерактивни наратив о љубави и губитку, животу и смрти, чежњи и патњи.

„Смрт се налази у центру уметничке праксе Марине Абрамовић. То је истраживала на више начина од неких раних перформанса, затим током седамдесетих. Мислим да је смрт занима због архетипа попут стања код човек и шта нас дефинише као људе, а смрт је она коначна ствар која одређује све нас“, наводи Тине Виндфелд, главна кустоскиња у Музеју Цистернерне.

Инсталација „Седам смрти“ је сирово и моћно истраживање основних услова људског постојања – идентитета, судбине и великих, универзалних осећања која их повезују.

У здању данског музеја посетиоци могу да виде и доживе седам филмова као континуиране наставке, у трајању од један сат. То је први пут да је неки рад Марине Абрамовић потпуно довршен у времену и простору, док је сцена осмишљена управо за музеј Цистернерне.

„Узели смо седам филмова и поставили их у различите делове простора, па када посетилац дође није сигуран где почиње инсталација, мора да истражује простор што одређује расположење које је мрачно и влажно“, напомиње кустоскиња.

Инсталација је постављена уз великодушну подршку шест фондација и општине Фредериксберг у Копенхагену, а у организацији музеја у том делу главног града, уметнице и њеног атељеа у Њујорку.

„Марина Абрамовић чини да се људи повежу са основним људским осећањима. За то је увек била заинтересована. Постављала је питање: колико мало можете учинити да бисте показали своје присуство? Понекад је довољан контакт очима између две особе, без иједне речи, а затим се оне повезују. То је оно сто веже уметницу са публиком – представљање основних ствари у животу људи“, истиче Тине Виндфелд

Поставка се може видети до 30. новембра, а последњи дан ће истовремено бити и 80. рођендан Марине Абрановић.