Завирите у скупштинско здање – градњу у три државе пратили су бурни догађаји

Градњу скупштинског здања, које је од 1984. споменик културе, пратили су бурни догађаји на историјској и политичкој сцени Србије. Камен темељац, 1907. године, положио је краљ Петар I Карађорђевић.

Изградња је прекидана услед два балканска рата, аустроугарских напада на Србију и промена на краљевском престолу.

Кустос Весна Дујмовић Росић каже да је Дом Народне скупштине саграђен на месту где је давне 1830. године 30. новембра одржана Велика народна скупштина, на отвореном.

„И управо том приликом је прочитан султанов Хатишериф, којим се дозвољава слобода српском народу, неких 70 година касније по пројекту Јована Илкића започет пројекат за изградњу монументалног здања које је требало да представља Парламент Краљевине Србије. На краља Александра је извршен атентат, и тек две године после је ово здање завршено, али не као Парламент Краљевине Србије него као Парламент Краљевине Југославије“, рекла је Дујмовићева.

Током Другог светског рата, у овој згради била је смештена немачка команда задужена за југоисточну Европу.

После 1945. згради је враћена првобитна намена, али уместо Парламента Краљевине Југославије постаје парламент различитих облика држава Југославије.

Одвајањем Црне Горе, 2006. од државне заједнице СЦГ, и Република Србија је те године постала самостална држава. Скоро 100 година од полагања камена темељца здање постаје, по првобином пројекту, Дом Народне скупштине Републике Србије.

У Дому НС се налазе четири дипломатска салона.

„Салон кнеза Павла, дипломатски салон, једина је просторија која се не користи свакодневно, користи се искључиво за разгледање, и евентуално у ситуацијама када председник Народне скупштине прима високу званицу у свом рангу. Један од најтежих лустера, од 205 килограма, управо је смештен у салону Кнеза Павла“, каже Весна Дујмовић Росић.

Библиотечки фонд Скупштине Србије са око 60.000 јединица грађе, доступан је посланицима, али и грађанима уз предвиђене процедуре. На полицама скупштинске библиотеке су и стенограми чак из 1858. године па све до данас.

Ризницу библиотечког фонда Скупштине допуњује и најстарија књига из 1768. године, Славеносербски магазин, а ту је и Хатишериф из 1838. године.

„Имамо и из хуманистичких наука, то је филозофија, псхиологија, право, наравно историја, социологија, мало лепе књижевности, статистику, имамо фонд референтне збирке, то су лексикони, збирке, речници, енциклопедије, приручници и оно на шта смо посебно поносни – то је витрина са најстаријим стенографским белешкама“, каже Марина Крњета, библиотекар.

Једна од највећих фресака у нашој земљи краси централни зид Мале сале скупштинске зграде, која се некад називала – Сала Већа република. Назив фреске Велика алегорија рада осликава све оно што је обележавало Краљевину Југославију.

„Такође би требало напоменути да је у периоду од 1950 до 1952. године у клупама парламента ФНРЈ седео један Иво Андрић, наш нобеловац", каже Весна Дујмовић Росић. 

Комплетну унутрашњу декорацију радио је руски архитекта Николај Краснов.

Зграда парламента грађена је 30 година. Највише у доба Краљевине СХС. У предворју Скупштине налазе се четири монументалне фигуре које представљају једну од држава током изградње парламента – Цар Душан, Карађорђе, Краљ Томислав и Кнез Коцељ.