Књига је ту и без Сајма књига

Празне књижаре, одложени сајмови, отказани догађаји на којима се књиге представљају смањиле су могућности за дружење са писаном речи и ауторима. Ипак, књигу нисмо заборавили. С обзиром на вишак слободног времена код већине људи услед изолације, стиче се утисак, да пандемија враћа књигу у први план. Посете библиотекама и позајмљивање књига су у порасту, наводи Јасминка Нинков, директорка Библиотеке града Београда.

„Највише се тражи Пекићево Беснило, као и Kамијева Kуга. Kада је реч о осталим делима, грађани су из библиотека позајмљивали оно што се иначе уобичајено чита, а то су домаћа и светска књижевност. У последње време доста се чита и популарна психологија, као и књиге о здрављу, глобализацији и променама у свету. Занимљво је да највише читају запослени, док старији од 65 година мање долазе у библиотеке, највероватније из страха да се не заразе“, наводи Нинков.

Kњига ће увек бити важна људима, поготово у несигурним и тешким временима. Један велики део популације се читањем на неки начин „брани“ од навале страха и разних непријатности које време короне доноси. Читалачка култура у Србији је веома добра, изјавила је за Радио Београд 1 Маја Шарић, ПР Издавачке куће „Лагуна“.

„Да је читање људска потреба показује потражња књига свих жанрова и белетристике и публицистике. Одрасли, када је реч о белетристици, најчешће бирају драме и трилере, као и књиге популарне психологије. Наши читаоци подједнако читају домаће и стране писце, а доста су тражене и биографије“, напомиње Шарић.

Интернет и друштвене мреже оставиле су могућност онлајн наруџби и дале мотивацију и инспирацију бројним љубитељима књиге да на разне начине афирмишу књигу као најбољег човековог пријатеља.

Ни књиге за децу не заостају, када је реч о њиховој потражњи. Родитељи од малена покушавају да деци усаде навику за читањем. Осим тога траже се и дела које уче родитеље како да науче своју децу да читају, каже Љиљана Мариновић, директорка издавачке куће „Kреативни центар“.

„Интернет продаја је дефинитивно порасла и сигурна сам да је сад већ навика да наручујемо онлајн и да се више никада нећемо вратити класичној куповини књига каква је била пре пандемије. У претходном период, дупло више књига је продато онлајн. Kада је реч о потражњи, тиражи су били знатно мањи и последице свакако осећамо“, истиче Мариновићева.

Са друге стране, и писци су били активни, рукописа не мањка, али је још неизвесно каквог је квалитета то штиво, наводи Зоран Хамовић, директор издавачке куће „Клио“.

„Ми као кућа не објављујемо домаће прозно стваралаштво, већ смо усредсређени на преводе. Видим да је пандемија била подстицајна за стварање, да су људи искористили време изолације и посветили се писању. Сад ћемо тек видети шта је произашло из тог писања. Да ли је пандемија истовремено утицала и на њихову инспирацију и тематску заокупљеност или није. Многи су ово време искористили да заврше оно што су давно почели, а нису успевали да приведу крају“, додаје Хамовић.

Традиционални Београдски сајам књига другу годину заредом је отказан из епидемилошких разлога. Ипак то није спречило издаваче да организују сајамске дане када у књижарама можете да купите књигу на снижењу и до 70 одсто. Одлука да се сајам одложи је добра због здравља запослених и посетилаца, али није добра због размене идеја, наводи Љиљана Мариновић из „Kреативног центра“.

„Сајам књига је за нас место гре се сусрећемо са бројним људима, читаоцима, ауторима и сарадницима, да разменимо идеје. Сајам је морао бити отказан, нажалост, јер таква конуникација тренутно није безбедна, прво за оне који би по 12 сати проводили на штандовима, а потом и за посетиоце. Верујем да ће следеће године ситуација бити знатно другачија и да ћемо се дружити онако као смо навикли, што сви жељно ишчекујемо“, објашњава Мариновићева.

Читање релаксира, пружа нам пријатан одмак од стварности и јача менталну снагу. Што се младих тиче утисак је да данашња омладина не чита довољно, а закључак је да модерне технологије, приступ интернету и доступне онлајн књиге утичу на то се класичне књиге читају много мање.