Краљеви, Нушић и планине: несвакидашње приче са Цвијићевих научних путовања

Музеју Јадра у Лозници отворена је изложба посвећена научним екскурзијама Јована Цвијића, која говори о раду и достигнућима великог научника, али и о мало познатим детаљима из његовог живота, као и сусретима са важним личностима из тог периода.

Своју прву научну екскурзију Цвијић је започео 1885. године истражујући терен Лознице, Крупња и Љубовије. У наредних скоро четредесет година путовао је по Балканском полуострву проучавајући рељеф. На једном од тих путева срео је и Бранислава Нушића.

„Када је Јован Цвијић проучавао простор Северне Грчке, Бранислав Нушић наш комедиограф је службовао у конзулату у Солуну и често га је пратио на теренским истраживањима. И рецимо, постоји анегдота, а то је да је супруга Бранислава Нушића после тих бројних одлазака казала да је боље да се ожени него што хода по по планинима и да га можемо изгубити на једном од њих“, објашњава Биљана Радичевић, ауторка изложбе о Јовану Цвијићу.

Несвакидашњи Цвијићев одлазак на Копаоник догодио се 1909. године када се нашао у друштву два монарха. Престолонаследника Александра И Карађорђевића и бугарског краља Фердинанда. Тај сусрет пратила су бројна нагађања, без и једне званичне белешке, осим извештаја Политике.

„То је година када је била анексија Босне и Херцеговине и сукоб између турског царства и аустроугарске. Аустроугари су тада сматрали да је бугарски краљ позвао Цвијића због неких договора да се покрену можда неки сукоби са аустроугарском. Међутим, Цвијић није објавио ниједан податак везано за ту екскурзију, не зна шта су се тачно договорали, али рецимо њихово оправдање је било да се бугарски краљ аматерски бавио геологијом“, додаје ауторка изложбе.

Своје белешке Цвијић је записивао у малим свескама које се и данас чувају у архивима и музејима. У оквиру изложбе приказан је и докумнетарни филм о научнику из 1967. године.