Изложба импресивне, а неостварене архитектуре у бечком Белведереу

Визионарска, револуционарна, утопијска, аутономна – све су то називи за импресивну, а неостварену архитектуру. Премда се Кислер и Пихлер не настављају директно на пионире револуциоанарне архитектуре Булеа и Ледуа, користе језик њихових форми.

Кислер, рођен у 19 веку и Пихлер, умро у двадесетпрвој, срели су се само једном, у Њујорку, кад је први стајао на крају живота, други на почекту каријере. Из тог једног сусрета, Белведере сада развија визију о визији – о чему ли су само разговарали?

Киеслерова Бескрајна кућа из 1950, практично кућица Баба Јаге на биоморфном постољу, легенда је градитељског цеха.

„Кислер је избегавао равне линије, јер су се оне по њему супротстављале органском ткиву у коме је све међусобно повезано. Код Пихлера је одбијање равне линије и угла мање радикално, што има везе с тим да он у идеји полази од машина и цевних система. Али и он употребљава кугле и цилиндре, па такође ствара архитектуру с облинама. Калота је видљиви део Пихлерових подземних градова“, наводи Верена Гампер, кустоскиња изложбе.

Ниједан од њих није завршио архитектуру. Кислер долази из примењених уметности, Пихлер из вајарства. Интернационано успешнији Кислер је био и професор на њујоршком Универзитету Колумбија, смер архитектуре. Како поставити изложбени дизајн о градитељству које не гради, само размишља?

„Моја инспирација долази из оног што је код обојице скулптурално. Као ово постоље иза, које наставља концепте Пихлерове архитектуре кичме, или Кислерових лебдећих градова. Дисплеј је повезница и ехо“, објашњава Соња Лајмер, дисплеј изложбе.

Осим сценографије за позоришта и музеје, једини чврсти објекат иза Кислера је Храм књиге у Јерусалиму, где се чувају Кумрански рукописи. Јајаста форма Бескрајне куће је остала утопија.

„Мислим да је она данас технички и те како могућа. Инхибиција је у нечем другом – у карактеру модела и пројекције туђе маште. Може се рећи да је слава Бескрајне куће спречила њену реализацију. Свеједно, мислим да је савремена градња усвојила доста од Кислера. Он је и данас важна референца за органску архитектуру“, истиче Верена Гампер.

Ово су моменти кад архитектура саму себе објави као уметност. Цена коју при томе плаћа је техничка неизводљивост, за сада. Фузија кугле, коју су предвиђали први представници револуционарне архитектуре, није остварена. Стамбена кугла још остаје сан, неком ноћна мора.