Пре четири деценије доказано да је Феликс Ромулијана царска палата

Народни музеј у Зајечару обележио је 40 година од откривања архиволте на Феликс Ромулијани. Тај споменик културе са Диоклецијановом палатом у Сплиту, представља један од само два археолошка драгуља Римског царства, саграђена ван Италије, а на простору читаве Европе.

Тим професора Драгашлава Срејовића у лето 1984. године у грађевини са мозаичним подовима и зидовима који су осликани фрескама у југозападном делу пронашао је архиволту. Археолошка открића која су уследила потврдила су да је Феликс Ромулијана најраскошнији пример касне римске дворске архитектуре.

„На основу архиволте недвосмислено је потврђено да се ради о Царској палати, иако је много тога указивало на то – велика мозаичка платна и сама архитектонска пластика која је била примерена царској палати. Тако да од те 1984. године ми знамо да је ово царска палата и то је један од главних разлога зашто је 2007. сам локалитет уписан на Унескову листу светке културне баштине“, наводи Вујадин Милошевић, директор Народног музеја у Зајечару.

Гај Галерије Валерије Максимијан, император, један од владара Римског царства од 305. до 311. године, творац Феликс Ромуљане, објекта под заштитом УНЕСКА на простору тадашње корјене Мезије подигао је да сведочи о животу и моћи једног владара и да њега и његову мајку Ромулу после смрти уврсти у богове и постане место трајног ходочашћа.