Народни музеј Србије посетиле прве даме Кине и Србије

Супруга председника Србије Тамара Вучић обишла је са супругом председника Кине професорком Пенг Лијуан Народни музеј Србије где је кинеска гошћа могла да се упозна са значајним српским сликарским делима, али и рукотворинама „Етно мреже“ које повезују традиционалне српске мотиве и савремени дизајн.

Госпођа Вучић је најпре кинеску гошћу, која заједно са председником Кине Си Ђинпингом борави у дводневној посети Србији, упознала са Аутопортретом Катарине Ивановић, која је била једна од три сликарке, уз Мину Караџић и Полексију Тодоровић, које су радиле у Србији током XIX века.

Њен опус укључује 38 слика, неколико цртежа и скица. Катарина Ивановић је била је и прва жена која је у српској уметничкој историји насликала неку историјску композицију и портрет друге жене.

Током обиласка Народног музеја госпође Вучић и Пенг су застале поред Девојке у плавом коју је српски писац и сликар Ђура Јакшић насликао током 1856. године. Та слика је пример портрета српског романтизма из средине 19. века, а рађена је у техници уље на платну и верује се да приказује Емилију Милу Поповић, ћерку Лазара Поповића, власника гостионице „Код белог крста“ у коју је Ђура био заљубљен.

Међу значајним делима српског сликарства са којима је госпођа Вучић упознала кинеску гошћу нашла се и слика Сироче на мајчином гробу Уроша Предића који се уз Пају Јовановића и Ђорђа Крстића сматра за најзначајнијег српског сликара реализма.

Сироче на мајчином гробу Предић је насликао 1888. године, за своју прву самосталну изложбу. Инспирисан овом сликом писац Светозар Ћоровић је са само својих шеснаест година, је 1891. године, у Мостару, написао истоимену песму.

Професорку Пенг супруга председника Србије је упознала и са сликама Женидба цара Душана и Крунисање цара Душана Паје Јовановића, који је уврштен је у 100 најзнаменитијих Срба, захваљујући изузетно богатом опусу са преко 1.099 дела, а нарочито делима са темама из народног живота и историје, снажно утицао на ликовно образовање, културу, али и на родољубље народа.

Слика Крунисање цара Душана у Скопљу за цара Срба, Грка и Бугара инспирисана је догађајем из српске историје који се десио на Ускрс, 16. априла 1346. године, и представља највећу слику сталне поставке Народног музеја. Настала је око 1900. као поруџбина Владе Краљевине Србије за Светску изложбу у Паризу 1900. године.

Женидба цара Душана са Александром, сестром бугарског цара, била је изложена на Првој југословенској уметничкој изложби у Београду 1904. године.

Током обиласка Народног музеја госпође Вучић и Пенг су обишле и изложбену поставку Етно мреже, националног удружење произвођача рукотворина које од 2003. ради на очувању културног наслеђа Србије и економском оснаживању жена и младих у руралним подручјима. Пенг је имала прилику да види пиротски, сјеничко пештерски, стапарски ћилим, али и пешкире са везом и традиционалним српским мотивима.

Чланице удружења демонстрирале су кинеској гошћи старе технике, попут, златовеза, косовског веза, змијањског веза, ткања, плетења, пустовања, штампујита и нецање. Након демонстрације, госпође Вучић и Пенг су се и саме опробале у техници пустовања - начину обраде вуне који је старији од ткања.

Концепт поставке Етно мреже је заснован на елементима који су уписани у национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије. Рукотворине долазе из локалних занатских удружења широм Србије чије чланице израђују осмишљене производе од природних материјала, повезујући традиционалне мотиве и технике и савремени дизајн.

Производе Етно мреже користи Протокол Владе и државне институције као пословне и дипломатске поклоне. Ознака Етно мреже је регистрована у Заводу за интелектуалну својину као колективни жиг и потврда аутентичности и изузетног квалитета.

петак, 14. јун 2024.
15° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије