Провокативна изложба у бечкој Уметничкој хали – груди кроз историју и уметност

Тамније, светлије, надошле, равне – мисли се на груди. Већ наслов изложбе показује да се ту иде цикцак путем између презентације и репрезентације, да се реални објекти у добром расположењу мешају са својим концептима.

Семантике су овде врло гласне. Изложба на моменте чак ствара нови речник да би описала саму себе, кад на пример кустоскиња каже да је „годинама скупљала груди“ за овај провокантан пројекат.

Али колико је поход женских груди кроз уметности, у иронизацији и мушких, данас уопште провокативан?

„Груди не би требало да буду провокантна тема. Да ипак јесу, има везе са њиховом симболиком, где се уједињује представа мајке хранитељке, истовремено еротичног и сексуализованог објекта, преко феминизма и политизованог. Ту се сударају две радикализоване стране – конзервативни део друштва, који протестује чак и на слику жене која доји, и млађе генерације које сматрају да никог не занима шта показују од свог тела“, наводи Лаура Аман, кустоскиња изложбе.

„Било нам је занимљиво да смо се прво на то насмијале, а онда је било, зашто је та реакција. Занимљиво је да колико год се мијења и технологија и друштвене норме, да груди и даље остају нека тема која изазива нелагоду. Стварно изложба има једну љепу комбинацију с једне стране политичке релевантности, с друге стране неку врсту заиграности и мислим да је то добар начин да се публици на тај начин некад ‘подвале’ тешке теме“, истиче Сабина Саболовић, директорка Кунстхале.

У радовима тридесетак савремених аутора комбинује се фигурални, апстрактни и концептуални приступ том мотиву који ће постојати док је и људи. Проминентно је заступљена историјско-уметничка иконографија Марије Лактанс, Марије Дојиље, где се еротика појављује под плаштом религије.

„Историја уметности је пуна репетитивних мотива. Невероватно је колико су друштва данашњице наследила, а да тога нису свесна. На пример, постоји колач Свете Агате, у облику одрезаних груди те хришћанске мученице. И људи то наручују и једу без свести да иза тога стоји једна крвава, застрашујућа прича“, напомиње Клаудија Ломошиц, ауторка експоната Марија Лактанс.

Највећи бечки музеј, Уметничко-историјски, планирао је 2016. године вођене туре за младе мигранте као вид добродошлице. Акција је пропала када се неко сетио да би у том случају требало покрити две трећине експоната због голотиње у разним степенима. Слобода уметности је ломљива роба.