Прилика да видимо одору кнеза Лазара у пуном сјају

Богатство и изобиље одликовало је све одоре српских владара. Лазарова је током година неповратно оштећена јер су поклоници узимали делове за срећу и оздрављење. Реконструкција јој враћа пурпурну боју, бисере и друге украсе, а открива и порекло тканине.

„Одежда је настала од тканине из италијанског града Луке. Све што можете да видите у Музеју што се везује за Србе светитеље и владаре је направљено од цариградске атлас свиле. Ово је лампас свила, која је брокатна има златном и сребрном нити извезене различите мотиве“, објашњава Наталија Стокановић, кустоскиња Музеја Српске православне цркве.

Истраживање је потврдило, једна од највећих реликвија Музеја Српске православне цркве припада периоду пре Косовске битке, а тврдња да ју је кнез Лазар носио у боју и у њој страдао, само је легенда.

„Видовдан је јединствена прилика да се сетимо заслуга кнеза Лазара за српски народ, његовог светитељстког орната и онога чиме је задужио Србе, али такође да укажемо на лепоту културе српског средњег века, богатство и изобиље када је реч о уметничком стваралаштву“, напомиње др Миљана Матић, заменица управника Музеја Српске православне цркве.

Одора је део сталне поставке Музеја.

„Одмах поред плашта изложена је похвала монахиње Јефимије, такође предмет везан за кнеза Лазара. Док је у плашту било увијено његово тело, овом похвалом је прекривена његова глава. У питању је рад деспотице Јелене Мрњавчевић, жене деспота Угљеше Мрњавчевића, и она не само да је од уметничког великог значаја него и за нашу књижевност“, наглашава др Владимир Радовановић, управник Музеја Српске православне цркве.

Колики је значај Лазарових моштију и одоре за нашу историју потврдио је и Други светски рат. Мошти су тада сачуване захваљујући великом ангажовању професора Радослава Грујића, а свечана тканина кришом пренета у Београд и годинама чувана баш у улици Цара Лазара.