Симо Матавуљ први који је Београд уписао у наслов књиге

Писац с Медитерана, вечни "фурешт" Симо Матавуљ први је, почетком прошлог века, Београд уписао у наслов књиге.

Београдске приче зашле су у уџерице и отмене станове, у животе шегрта, чиновника, градске господе, у друштво подељено на врло сиромашне и изузетно богате. Аутор је тако од регионалног реалисте израстао у модерног урбаног приповедача, а нашу престоницу сместио на књижевну мапу.

"Српска књижевност, ма колико покрила цео културни простор тог језика је у својој основи београдоцентрична. И кад погледате, ви немате у ствари ниједног већег и значајнијег српског писца који на овај или онај начин није изјавио љубав том граду", каже књижевник Михајло Пантић.

Чинили су то стиховима, романима, а Милорад Павић је наставио и низ Новим београдским причама.

"Ја сам помишљао да би се тај поступак могао назвати 'пренапрегнуто време', то време које може да поднесе велике сводове и велике лукове", говорио је некада Павић.

Београд је на другој страни реке добио Нови Београд, а књижевност после Београдских, Нових београдских и Новобеоградске приче.

"Као неко ко памти Нови Београд као једну празну површину на којој, као печурке после кише ничу зграде, било је потпуно природно да почнем да пишем о ономе о чему понешто знам. Дакле, Нови Београд ме одредио и ја му сад на неки начин то враћам", каже Пантић.

И када није у наслову, Београд је важан део књижевности и живота наших великана. Из дугог низа поменимо Светлану Велмар Јанковић, Пекића, Албахарија, Андрића, Горана Петровића...