„Отапање владара“ стиже у српске биоскопе
После светске премијере на филмском фестивалу у Ротердаму у оквиру главне такмичарске селекције и специјалног признања на 31. Фестивалу ауторског филма у Београду, филм „Отапање владара“ Ивана Салатића од 5. фебруара стиже на биоскопски репертоар.
Почетак 19.века, слободна планинска подручја Црне Горе окружена су османским снагама, изолована од Запада, пуна конзервативизма, патријархалних обичаја и сујеверја. Морлак, песник и епископ, инспирисан Његошем, предводи своје племе у отпору освајачу.
Међутим, црногорски владар тешко оболи и са својим верним слугом Ђуком одлази на лечење у Напуљ.
Историјске чињенице су у филму Отапање владара само полазна тачка. Аутор Иван Салатић преиспитује устаљене слике и митове које народ негује, заснивајући на њима свој идентитет.
„Мене је, пре свега, занимало да направим филм који се, на неки начин, бави одређеним историјским темама које су раније у филму биле третиране углавном као државни пројекти или углавном као филмови који су били ту да би некако држали ту слику о нацији и идентитету. Приметио сам да не постоји модернистички приступ таквим темама, нити критички приступ. То ми је било занимљиво“, објашњава Иван Салатић, редитељ и сценариста остварења.
Као лајтмотив за сценарио послужила су Писма из Италије Љубомира Ненадовића. Филм је сниман у Црној Гори и Италији. Занимљиво је да је екипа добила приступ локацијама попут Краљевске палате у Напуљу.
„Овај филм је инспирисан личношћу Његоша. Он није биографски филм, али сама чињеница да је, на неки начин, инспирисан тим делом живота када је он умирао и одлазио у Напуљ, мислим да ће код публике побудити интересовање да би могли да процене шта је ту што их подсећа на Његоша, а шта не“, истакао је Салатић.
У главној улози хрватски песник и есејиста Марко Погачар. Светска критика о филму пише као о медитативном, готово хипнотичком. За посебан визуелни квалитет заслужан је директор фотографије Иван Марковић.
Коментари