„Кад сване дан“ у Београду 24. децембра

Филм Кад сване дан Горана Паскаљевића, српски кандидат за награду Оскар Америчке филмске академије, имаће београдску премијеру 24. децембра у Центру „Сава", најављено је на конференцији за новинаре.

Паскаљевић је рекао да је две седмице провео у Лос Анђелесу где су „са мало пара организовали малу кампању", имали неколико пројекција и оставили добар утисак, али и да је добијање Оскара „лутрија".

Редитељ је испричао и да је „Музеј толеранције" у Лос Анђелесу организовао пројекцију филма Кад сване дан у пуној сали.

„Том приликом сам рекао да је мој циљ да се и на Старом сајмишту направи мањи 'Музеј толеранције' и неки су се чак и јавили да дају прилоге за то", додао је Паскаљевић.

Кад сване дан је прича о пензионисаном професору музике Миши Бранкову, који под необичним околностима открива да су му прави родитељи Вајсови страдали у логору и трагајући за истином о себи и свом пореклу, он трага и за мало познатом истином о логору на Старом сајмишту.

Паскаљевић је нагласио да је питање идентитета централно питање људског живљења и додао да се трудио да филм буде истинит и покрене на размишљања, скрене пажњу на значај толеранције у времену када „међу младима расте неонацизам", као и на запуштеност Старог сајмишта.

„Морамо да се бавимо појединачним судбинама и личним емоцијама, а овај филм има много истинитих детаља", приметио је косценариста и редитељ.

Косценариста Филип Давид је истакао да је Кад сване дан, утемељен на истинитим причама, филм о „великом насиљу без насиља", прича о судбини једног човека, којим се скреће пажња и на запуштено свратиште где постоје кућице од картона за људе који немају где.

Приметивши да у српској кинематографији нема филмова о холокаусту, о дешавањима 1941. и 1942. године у Србији, подсетио је да је у логору „Топовске шупе", близу данашње Аутокоманде, ликвидирано близу 5.000 Јевреја, док је на Старом сајмишту (логор "Judenlager Zemlin") уз помоћ „душегупке" ликвидирано више од 6.000 логораша.

Паскаљевић и Давид изразили су наду да ће филм допринети да се једног дана на Старом сајмишти подигне меморијални центар и покрене дискусија у школама о холокаусту, пошто су филм уступили за приказивање ученицима.

Мустафа Надаревић, који игра главну улогу, није сигуран да је филм довољан да отргне од заборава трагичну прошлост.

Глумац је рекао и да му је улога била тешка, јер се „своди на монодраму, нема много драмских елемената и филмских ефеката", а Паскаљевић је додао да Надаревић „носи цео филм", као и да су сви остали глумци морали да буду врхунски.

У глумачкој екипи су и Небојша Глоговац, Предраг Ејдус, Зафир Хаџиманов, Олга Одановић, Мира Бањац, Мето Јовановски, Нада Шаргин, Раде Којадиновић, Тома Јовановић, Јелена Ђулвезан, Бора Ненић, Ана Стефановић, Марко Јеремић, Арон Балазс, Власта Велисављевић, Чарни Ђерић, Александра Ширкић, Милан Томић, а први пут на филму се појављују Дарко Маринковић и Гавра Николић.

Хаџиманов је приметио да се чини да је о холокаусту све речено, али да Паскаљевићев филм управо показује супротно, док је Глоговац, који игра Мишиног сина, објаснио да је он „контрапункт свом оцу".

„Док Мустафин лик покушава да пронађе своје корене и утврди свој идентитет пред крај живота, његов син припада суровом времену и не интересују га традиција и корени, оно што га чини тиме што јесте", рекао је Глоговац.

Композитор је Влатко Стефановски, директор фотографије Милан Спасић, монтажер Кристина Поженел, сценограф Миленко Јеремић, костимограф Марина Меденица.