„Украс света“ – подршка деци са развојним тешкоћама и њиховим породицама на једном месту
У Србији око пет одсто деце до шест година има изражене развојне тешкоће или сметње, док се код још осам до 12 одсто препознају развојни ризици и кашњења. Институт за рани развој детета и инклузију „Украс света“, отворен на иницијативу Тамаре Вучић, супруге председника Србије Александра Вучића, деци до десете године и њиховим породицама пружа дијагностичку, терапијску и саветодавну подршку. Од почетка рада у јуну пружено је више од 16.000 услуга за око 200 деце.
Институт за рани развој детета и инклузију „Украс света“ отворен је прошле недеље, а са радом је почео у јуну. У установи тренутно ради око 50 запослених, док је планирано да их буде 170.
Око 60.000 малишана у Србији има потребу за додатном подршком због развојних тешкоћа, ризика или кашњења. Помоћница директорке Института, психијатар др Сања Ступар, истиче да је реч о високо специјализованој консултативној установи терцијарног нивоа здравствене заштите, под покровитељством Министарства здравља.
„Свако дете, односно породица која је осигураник Републичког фонда за здравствено осигурање, може доћи код нас на бесплатан преглед“, наглашава др Ступар.
Родитељи или старатељи преглед могу да закажу телефоном или имејлом, а затим је потребно да од изабраног педијатра у надлежном дому здравља добију упут.
Од проблема са говором и моториком до оштећења вида и слуха
Институт је намењен деци до десете године са различитим развојним кашњењима и одступањима. Међу најмлађим корисницима били су и близанци стари десет месеци.
„Свако дете има свој развојни пут. На нама је да препознамо развојне потребе и потенцијале детета и да заједно са породицом што пре креирамо план подршке“, наглашава др Ступар.
Подршка је намењена деци са моторичким и говорно-језичким тешкоћама, проблемима са храњењем и сензорном интеграцијом, као и оштећењима вида и слуха.
Докторка Ступар указује да на развојна одступања могу да утичу генетика и различити фактори ризика, али да је најважније реаговати на време.
Родитељ као партнер у терапији
Приступ Института обухвата прегледе, дијагностику, терапију и саветодавни рад, а у креирању плана подршке учествују стручњаци различитих профила.
„Фокус је на детету, али и на породици. Нама породица није само неко ко добија услугу, већ партнер који учествује у креирању подршке“, објашњава помоћница директора Института.
У тиму су психијатри, неуролози, психолози, физијатри, радни и физиотерапеути, медицински техничари и дефектолози различитих профила, а планирано је и ангажовање офталмолога, оториноларинголога и стоматолога.
Просторије у којима се ради са децом прилагођене су тако да симулирају природно окружење, што је, како наводе у Институту, посебно значајно за децу са неуроразвојним одступањима и тешкоћама. У оквиру комплекса су и базени, планирани су терапијски коњи, док би бунгалови требало да омогуће родитељима из унутрашњости да бораве са децом.
Терапија се наставља и код куће
Логопед Нина Маринковић објашњава да подршка почиње проценом раног развоја, наставља се специјалистичким прегледима, а затим, у зависности од потреба детета, различитим облицима саветодавног и терапијског рада.
Посебна пажња посвећена је активној улози родитеља током третмана.
„То не подразумева класичан кабинетски рад један на један, где ми седимо са дететом, родитељ чека испред, а затим му дамо препоруке за кућу. Родитељ је укључен и активни је члан сваког третмана“, истиче Маринковићева.
Третмани се спроводе и у просторима који подсећају на кућно окружење, како би родитељи научили на који начин могу да подстичу развој детета и ван Института.
„Дајемо им препоруке шта могу да раде у својој кући и свом окружењу, тако да то не изгледа као терапија, већ да иде кроз игру и свакодневни живот, а да има важну улогу у развоју“, закључује Маринковићева.