Читај ми!

Грађење поверења са стручњацима од кључног значаја у спречавању потеза на које наводи депресивно стање

Још се не зна узрок смрти 25-годишњег јужноафричког фудбалера Џејдена Адамса, који је играо и на Светском првенству. Међутим, медији преносе незваничне информације да се борио са депресијом. Такве трагедије поново отварају тему менталног здравља и притиска са којим се због брзог темпа живота и великих очекивања суочава све већи број људи.

На најпрометнијем месту у Београду, где дневно прође хиљаде људи, недавно је једна девојка покушала да се баци под ауто. Власник оближњег фризерског салона, који се тада налазио испред локала успео је да је спасе, а фризерка Тијана била је прва која је са њом разговарала.

„Нисам стручњак како да реагујем, али знам да загрљај помогне и тај неки контакт између мене и ње да се отворила, да је причала. Она је имала јак притисак, колико сам разумела, од стране родитеља, школе, много се очекује од ње", рекла је Тијана Тијанић.

А када притисак постане превелики, једна од првих адреса за подршку су СОС линије. Из Центра „Срце” наводе да је број позива прошле године премашио десет хиљада, што је највише од оснивања те организације.

„Ми смо ту да причамо о њиховим мислима, са свих страна, да постављамо питање о самоубиству идемо до доста ситнијих детаља јер је то можда и једини простор где они имају прилику да наглас причају о томе и да наглас изговоре своје мисли и већ то доноси олакшање", изјавила је Ема Хасановић, из СОС линије за превенцију самоубиства „Срце".

Лекари кажу да се особе, након покушаја да угрозе сопствени живот, суочавају са сложеним емоцијама, због чега лечење започиње грађењем поверења.

„Неретко осећају срамоту што су то уопште покушали, кривицу, често осећају љутњу и бес што то није успело, и оно што представља највећи проблем, јесте што имају често тај доживљај бесмисла живота. Оно што људе највише лечи то је контакт са другим људима, то је оно што ми прво имамо као лек, а онда је наравно важно да помогнемо и уз помоћ лекова и помоћ психотерапије", наводи др Ирена Ђорђевић из Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић".

Да до болничког лечења уопште не би дошло, кључна је, кажу превенција. Струка подсећа да околина може на време да примети прве знаке упозорења.

„Неће сваки пут неко да се само повуче и ућути, некада ће можда бити раздражљив, а да то није било до сада, дакле постоји нека промена која ће се показати", додала је др Ђорђевић.

„Наравно да особа може да се одврати од тих мисли, то стварно нису одлуке које се лако доносе и преко ноћи. Неретко нам се догоди да нам се захвале да нам се јаве и после пар година, и да кажу да им је разговор са нама спасио живот", каже Хасановићева.

Неке од установа којима се можете обратити су Клиника за психијатријске болести ,,Др Лаза Лазаревић'', Центар ,,Срце'' као и Национална СОС линија за превенцију самоубистава.

среда, 15. јул 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом