Студија показала које болести и повреде постају учесталије током великих врућина

Истраживачи Медицинског факултета Универзитета Нортвестерн анализирали су податке о 916.404 посете болничким хитним службама и ургентним центрима у Чикагу од 2011. до 2023. године, како би утврдили постоје ли одређени обрасци у појави болести и повреда када температура достигне 33,7 степени Целзијуса или више.

Утврдили су да током великих врућина више од десет ширих категорија повреда и болести постаје учесталије, укључујући и неке које већина људи не повезује са високим температурама, наводи се у студији објављеној у среду у часопису Science Advances.

Иако је студија обухватила само Чикаго, независни стручњаци наводе да она указује на потцењене здравствене проблеме и растуће трошкове који погађају велики део света који се загрева.

„Звук града је звук амбулантних кола“, рекао је један од водећих аутора студије, доктор Абел Ко, професор интерне медицине на Универзитету Нортвестерн. „Када су дани врели, једноставно знате да ће бити више посла у хитној служби.“

„Када је вруће, много је већа вероватноћа да ће људи задобити спољашње повреде, као и да ће доћи до компликација одређених стања, посебно оних повезаних са поремећајима рада бубрега или, на пример, појачаним дејством дрога, попут канабиноида“, наводи др Ко, некадашњи лекар хитне помоћи.

Учесталост неких проблема била је двоструко или троструко већа, док је број случајних рањавања ватреним оружјем порастао више од 30 пута у поређењу са данима када је температура била нижа од 33 степена, наводи се у студији. Подаци су показали још већи раст броја неодређених повреда насталих услед напада.

Ова студија „помаже да се потврди да смо потцењивали здравствене ризике од изложености високим температурама“, истиче доктор Џонатан Пац, шеф Катедре за здравље и животну средину Универзитета Висконсин, који није учествовао у истраживању.

„Ово је такође подсетник да су цена климатских промена повећан број оболелих, веће оптерећење нашег здравственог система и већи трошкови здравствене заштите“, напомиње докторка Кортни Хауард, канадска лекарка хитне помоћи, председница Глобалне алијансе за климу и здравље и будућа председница Канадског лекарског удружења. Она није учествовала у студији.

Истраживачи са Нортвестерна прегледали су све податке како би утврдили који су здравствени проблеми постали учесталији, уместо да се усредсреде искључиво на већ познате болести повезане са врућином.

„Број болести повезаних са врућином потцењује се када се у студијама траже само експлицитне дијагностичке шифре повезане са врућином, попут топлотног удара“, истиче доктор Николас Коци, будући председник Удружења лекара хитне медицине Илиноиса, који такође није учествовао у студији.

Истраживачи су утврдили повезаност између високих температура и појединачних здравствених проблема, али то није исто што и доказивање узрочно-последичне везе, нагласио је др Ко.

„Знамо да топлотни таласи постају све чешћи, интензивнији и да трају дуже“, наводикоаутор студије Данијел Хортон, климатолог са Универзитета Нортвестерн. „Оваква студија показује да ти топлотни таласи имају стварне последице по људе, не само када је реч о вероватноћи смртног исхода, већ и оболевања.“

Доктор Коци је навео да студија шаље важну поруку јавности: „Немојте чекати да се појаве симптоми топлотног удара да бисте врућину схватили озбиљно. Ако имате хронично обољење – болест бубрега, мултиплу склерозу или проблеме са венама – дане екстремних врућина посматрајте као разлог за додатни опрез, а не само као проблем који се односи на активности на отвореном.“

Многе болести чија је учесталост расла током врућина биле су повезане са бубрезима и уринарним системом. Проблеми са кожом добро су познати лекарима, али се о њима не говори често у литератури која није намењена медицинским стручњацима.

Када је реч о проблемима са менталним здрављем повезаним са марихуаном, др Ко истиче да лекари одавно знају да, када је организам „под физиолошким стресом, неки лекови и супстанце могу имати јаче дејство“.

Зато, како је навео, када је вруће „људи можда морају да буду мало опрезнији ако намеравају да користе одређене супстанце“.

Ипак, кардиоваскуларни проблеми, који се у другим студијама често повезују са врућином, у овом истраживању нису показали нагли раст током изузетно топлих дана. То је вероватно зато што људи који имају кардиоваскуларне тегобе често истовремено имају и друге проблеме, попут поремећаја рада бубрега или проблема са равнотежом течности у организму, који одређују на који начин ће њихова дијагноза бити евидентирана, напомиње др Ко.

Дехидрација или „промене у равнотежи течности у организму могу затим да допринесу кардиоваскуларним обољењима, јер срце мора снажније да ради како би гушћу крв пумпало ка кожи и тако омогућило хлађење тела знојењем“, подсећа докторка Хауард.