Лош сан убрзава старење мозга и опадање когнитивне функције

У новој студији међународног тима научника објављеној у Лансету, испитивани су обрасци спавања и детаљни подаци снимака мозга магнетном резонанцом код више од 27.000 одраслих особа у Уједињеном Краљевству, узраста између 40 и 70 година. Откривено је да су људи са лошим сном имали мозгове који су изгледали знатно старије него што се могло очекивати на основу њихових стварних година.

Шта значи да мозак „изгледа старије“? Иако сви хронолошки старимо истим темпом, биолошки сат неких људи може откуцавати брже или спорије него код других.

Нови напреци у снимању мозга и вештачкој интелигенцији омогућавају истраживачима да процене старост мозга особе на основу образаца у снимака магнетном резонанцом, као што су губитак можданог ткива, стањивање коре и оштећење крвних судова.

У нашој студији старост мозга је процењена коришћењем више од 1.000 различитих маркера са снимака магнетне резонанце. Најпре обучен модел машинског учења на снимцима најздравијих учесника – људи без већих болести, чији би мозгови требало да одговарају њиховим хронолошким годинама. Када је модел „научио“ како изгледа нормално старење, примењен је на целу популацију из студије.

Имати мозак старији од хронолошких година може бити знак одступања од здравог старења. Претходна истраживања повезала су старије-изгледајући мозак са бржим опадањем когнитиве функције, већим ризиком од деменције и чак већим ризиком од преране смрти.

Сан је сложен, и ниједна појединачна мера не може да исприча целу причу о нечијем здрављу сна.

Студија се зато фокусирала на пет аспеката сна о којима су учесници сами говорили – њихов хронотип („јутарњи“ или „вечерњи“ тип), колико сати у просеку спавају (седам до осам сати се сматра оптималним), да ли имају несаницу, да ли хрчу и да ли се осећају претерано поспано током дана.

Ове карактеристике могу међусобно деловати на синергијске начине. На пример, неко ко често има несаницу може се осећати поспанијим током дана, а вечерњи хронотип може довести до краћег трајања сна.

Интегрисањем свих пет карактеристика у „скор здравог сна“, добијена је потпунија слика укупног здравља сна.

Људи са четири или пет здравих особина имали су „здрав“ профил сна, они са две до три „средњи“ профил, а они са нула или једном особином „лош“ профил сна.

Када су упоредили старост мозга у различитим профилима сна, разлике су биле јасне. Јаз између старости мозга и хронолошке старости повећавао се за око шест месеци за сваки бод смањења у скору здравог сна.

У просеку, људи са лошим профилом сна имали су мозгове који су изгледали скоро годину дана старији него што се очекивало на основу хронолошке старости, док они са здравим профилом нису показивали такав јаз.

Такође су посматрали пет карактеристика сна појединачно: вечерњи хронотип и ненормално трајање сна посебно су се издвојили као највећи доприносиоци бржем старењу мозга.

Година можда не звучи много, али када је реч о здрављу мозга, она је важна. Чак и мала убрзања у старењу мозга могу се нагомилавати током времена, потенцијално повећавајући ризик од когнитивног оштећења, деменције и других неуролошких стања.

Добра вест је да се навике спавања могу мењати. Иако се сви проблеми са сном не могу лако решити, једноставне стратегије – одржавање редовног распореда спавања; ограничавање кофеина, алкохола и коришћења екрана пре спавања; као и стварање мрачног и тихог окружења за спавање – могу побољшати здравље сна и можда заштитити здравље мозга.

Како тачно квалитет сна утиче на здравље мозга?

Једно објашњење може бити упала. Све је више доказа да поремећаји сна подижу ниво упале у телу. Упала, заузврат, може оштетити мозак на неколико начина: оштећујући крвне судове, подстичући накупљање токсичних протеина и убрзавајући смрт можданих ћелија.

„Успели смо да истражимо улогу упале захваљујући узорцима крви прикупљеним од учесника на почетку студије. Ови узорци садрже обиље информација о различитим упалним биомаркерима који циркулишу у телу. Када смо то укључили у анализу, открили смо да нивои упале објашњавају око 10 одсто веза између сна и старења мозга“, наводи Абигејл Дав са Института Каролинска у Шведској.

Могућу улогу имају и други процеси.

Још једно објашњење односи се на глимфатски систем – урођену мрежу за чишћење отпада у мозгу, која је углавном активна током сна. Када је сан поремећен или недовољан, овај систем можда не функционише како треба, допуштајући да се штетне супстанце накупљају у мозгу.

Још једна могућност је да лош сан повећава ризик од других здравствених стања која сама по себи штете здрављу мозга, укључујући дијабетес типа 2, гојазност и кардиоваскуларне болести.

Нова студија је једна од највећих и најобухватнијих свог типа, са веома великом популацијом учесника, вишедимензионалним мерама здравља сна и детаљном проценом старости мозга кроз хиљаде карактеристика из снимака магнетне резонанце.

Иако су претходна истраживања повезивала лош сан са когнитивним опадањем и деменцијом, наша студија је додатно показала да је лош сан повезан са мерљиво старијим изгледом мозга, а упала би могла да објасни ту везу.

Старење мозга не може се избећи, али наше понашање и животне навике могу обликовати начин на који се оно одвија. Импликације нашег истраживања су јасне: да бисмо одржали мозак здравијим дуже време, важно је да спавање буде приоритет.