Браон пиринач има више арсена него бели, закључак је истраживачке студије

Хиљадама година пиринач је главна кулинарска намирница у културама широм света. Најзаступљенији је у азијским земљама, укључујући Кину, Индију, Јапан и Јужну Кореју. У исхрани га радо користе и Американци и Европљани.

Штетне материје могу бити безопасне или чак корисне, ако се налазе у малим и дозвољеним количинама, навели су истраживачи студије. А арсен је присутан у земљи и може да се појави у многим намирницама, па и у пиринчу.

Нова студија објашњава да количина арсена у браон пиринчу није опасна за здравље. Важно је само колико често и колике количине пиринча се користе у исхрани.

Штетне материје могу бити безопасне чак и корисне, само у малим и строго контролисаним дозама. Арсен је опасан само у великим количинама. Количина арсена у браон пиринчу далеко је испод било којег нивоа који се сматра ризичним по здрављем људи. Важно је само водити рачуна колико често се конзумира. Истраживања наводе да је браон пиринач ипак безбедан и користан за здравље.

У развијеним европским земљама попут Велике Британије, један од хиљаду људи води бригу о начину и здравој исхрани. То значи да већина људи не једе довољно воћа, поврћа, зрнасте хране...

Бели или браон пиринач

Како показују истраживања, бели пиринач по квалитету заостаје за браон пиринчем, јер има низак садржај влакана и микронутритијената. Нижи садржај влакана у белом пиринчу такође је изједначен с вишим резултатом гликемијског индекса, скалом којом се мери колико брзо ће одређена храна повисити шећер у крви. Овај индекс рангира намирнице на скали од нула до 100, а што је виши резултат, храна се брже вари у телу и брже расте ниво шећера у крви.

Бели пиринач има гликемијски индекс 70, док смеђи има гликемијски индекс 50. Због тога нас врло честа конзумација белог пиринча може изложити повећаном ризику од дијабетеса типа 2, наводе нутриционисти у својим анализама.

“Смеђи и бели пиринач су природно намирнице без глутена и за особе које имају целијакију или су на неким режимским дијетама због синдрома иритабилног црева, пиринач (било које врсте) може да буде добар избор угљених хидрата.

Лоша исхрана је већи узрок болести и ране смрти широм света него пушење или алкохол, а не треба заборавити и превелик унос соли у организам.

Кардиоваскуларне болести водећи су узрок смрти у свету већ деценијама. Сваке године 20 милиона људи изгуби живот од ових болести. Један од најједноставнијих начина да се смањи ризик од кардиоваскуларних болести је јести више целих житарица.

Иако је истина да смеђи пиринач има више арсена него бели пиринач, његово неузимање у исхрани представља здравствени ризик.