Читај ми!

Шта може да ремети штитну жлезду, па је све више пацијената који имају проблем са њеним функционисањем

Штитна жлезда има бројне важне улоге у људском организму. У случају поремећаја њеног рада, посебно су угрожене функције мозга. Међународна недеља штитасте жлезде ове године у целом свету има за тему - наследни фактор ризика.

Поремећаји рада штитне жлезде погађају више од 300 милиона људи широм света. Процене су да у Србији сваки десети грађанин има поремећај рада штитне жлезде. Лекари указују да је једном годишње потребно отићи на превентивни преглед.

„Хормони штитасте железде првенствено регулишу рад мозга, омогућују нормалан развој мозга, значи, ако немате довољно хормона непосредно после рођења, долази до тешког засоја у расту и развоју“, рекао је за РТС професор др Милош Жарковић, ендокринолог.

Додао је да с тим у вези, наше педијатријске службе раде добар скрининг. Такође, штитна жлезда је одговорна за регулацију рада метаболизма. Убрзава га или успорава, утиче на мишиће…

„Ако имате превише хормона штитасте железде, умрећете, ако имате премало хормона штитне жлезде, наравно на дуге стазе – поново ћете умрети“, каже професор.

Истиче да „највише пати мозак“ у случају поремећаја рада ове жлезде.

„Мозак не функционише уопште добро, ни са много, ни са мало. Ако имате много тироидних хормона, такозвану тиреотоксикозу, долази до нервозе, поремећаја размишљања, губитка телесне тежине, дрхтања и лупања срца. Ако то јако дуго траје долази до тереотоксичног срца, где ће срце да попусти на крају и онда то може да се заврши јако лоше“, упозорава професор Жарковић.

Ипак, каже да се срећом, последњих деценија не дешавају такви тежи случајеви, јер је дојагностика на повишеном нивоу.

Међутим, из доста разлога, повећава се број пацијената који имају неки од проблема са радом штитњаче. У свету се повећава број случајева карцинома ове жлезде, као и код нас, а међу пацијентима је и више деце, мада се, како профестор каже, мора узети у обзир и да је такво стање делом и због боље дијагностике. У најсавременијим земљама ипак, дошло је до пада броја људи који имају проблеме са радом штитасте жлезде.

„Имамо невољу јер имамо ендокрине реметитеље у нашој околини. Што се тиче аутоимуне болести штитасте жлезде, отприлике, да би настала 60 посто је генетика, а 40 посто су услови спољне средине. Зато, тироидне болести иду у породицама. Ако један члан има, велике су шансе и да има други члан“, објашњава професор.

У факторе спољашње средине убрајамо количину расположивог јода, селена, гвожђа, микросупстанце из неких тексилних производа, радијација…

Оболења штитасте жлезде, чешћа су код жена из више разлога, али је свакако важно да се људи са симптомима јаве лекару. Међу симптомима су проблеми са концентрацијом, расположењем, продубљени глас…

Таблете, операција, радиоактивни јод...

Када се болест рано открије, може се омогућити адекватно и успешно лечење.

„Хипотиреоза генерално, када вам жлезда уопште не ради је смртоносна болест. Дуго траје али се на крају умре. Ви дате једну мали таблету, и имате здравог пацијента, а мала таблета је јако јефтина“, објашњава професор.

„С друге стране, хипертиреозу можемо да лечимо, можемо лековима, понекад да је и излечимо, ако не – имамо радиоактивни јод и операцију. Напокон, што се тиче тироидних карцинома, то је с једне стране најлакши карцином, где 90 одсто тих карцинома се излече само операцијом без ичега. Нажалост ту је најгори анапластични карцином, где је преживљавање шест месеци, и ту не можемо ништа“, изјавио је гост РТС-а.

Клинички центар Србије је пре неколико месеци добио најсавременији апарат за бољу дијагностику по питању функционисања штитњаче. Особљу олакшава рад, а пацијентима, између осталог помаже тако што се прецизније одређује да ли је, или није потребно оперативно лечење.

Када је реч о превенцији, професор Жарковић наводи да је важно да се редовно контролишу особе које имају генетичку предиспозицију за неку од болести која је у вези са штитњачом, потом они са аутоимуним болестима и људи старији од 45 година. Лабораторијске анализе су такође пожељне једном годишње.

субота, 20. април 2024.
4° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво