Колера се преноси контаминираном водом, повећан ризик у областима погођеним земљотресом или ратом

О колери најчешће говоримо као о заборављеној болести. Међутим, последњих месеци наилазимо на вести из света у којима се помиње епидемија ове болести.

Светска здравствена организација издала је саопштење због више дешавања. Земљотрес који је овог месеца погодио Сирију и Турску, као и ратна дешавања у Украјини, проузрокавли су да велики број људи заврши са смртним исходом и да далеко већи број људи остане без својих домова и због тога нема приступ хигијенски исправној води за пиће.

Епидемиолог Института „Милан Јовановић Батут“ др Виолета Ракић истиче да је колера бактеријско заразно, цревно обољење које изазива бактерија Vibrio cholerae. Тренутно се налазимо се у седмој пандемији колере, која је започела у Индонезији 1961. године. 

„Повремено се јављају епидемије и у подручјима у којима их раније није било. У Србији смо последњи пут имали два регистрована, односно пријављена случаја у два различита округа 1994. године, али није било епидемије. Претпостављамо да се тада радило о импортованим случајевима. Те године смо имали пријављену епидемију у Албанији и у још 11 земаља света“, наводи др Ракић.

Колера се преноси контаминираном водом и храном

Србија није ендемско подручје за колеру. Такође, имамо добар приступ хигијенски исправној води за пиће.

Годишње у свету од колере оболи између 1,3 и четири милиона људи. Бактерија која је изазива преноси се путем контаминиране воде, односно хране и то је потребна велика количина – милиони клица у једном милилитру течности. Тешко да може да дође до преноса са зараженог човека на друге људе.

„Око 75 одсто оболелих нема развијене симптоме. Међутим, код оних особа код којих дође до развоја клиничке слике, 20 одсто њих развија тешку клиничку слику која води ка тешкој дехидратацији и уколико нема лечења, може да се заврши смртним исходом“, објаснила је др Ракић.

Симптом колере је нагла дијареја. Код деце може да дође до хипогликемије, циркулаторног општег колапса, бубрежне инсуфицијенције.

Др Ракић истиче да је смртност код нелечене овакве дијареје 50 одсто, али уз одговарајућу терапију смртност пада на један одсто.

Дијагноза колере поставља се брзо изолацијом бактерије Vibrio cholerae из столице оболелог. Најважније је што пре увести рехидратацију и одговарајућу антибиотску терапију.

„Колера је излечива болест, лека има, они код којих дође до тешке слике ће бити хоспитализовани“, наглашава др Ракић.

Период инкубације, односно период од уноса бактерије у организам до испољавања првих симптома је између 12 сати и пет дана, али у просеку износи два до три дана. Максимална заразност је пет дана.

„У Србији није регистрована вакцина против колере. Она се даје у земљама у којима је ендемски присутна“, нагласила је докторка Ракић.