Како психоделичне гљиве утичу на мозак?

Психоделичне дроге попут ЛСД-ja и магичних печурки могу снажно да промене начин на који доживљавамо свет, али се мало зна о томе шта се физички догађа у мозгу, преноси агенција Танјуг.

Истраживачи са немачког „Гете“ универзитета, чија је студија објављена у часопису Human Brain Mapping, проучавали су утицај на мозак псилоцибина, психоделичне компоненте у магичним печуркама.

Они су групи волонтера интравенозно убризгали дрогу, а затим снимили њихов мозак магнетном резонанцом.

„Добар начин да се схвати како мозак функционише је да се систем поремети на потпуно нов начин. Психоделичне дроге то управо чине, те представљају моћно средство у покушају да се одгонетне шта се дешава у мозгу у стању дубоко измењене свести“, каже вођа истраживања доктор Енцо Таљацуки, преноси Ројтерс.

Психоделичне гљиве природно расту широм света и од памтивека су коришћене приликом верских ритуала, али и ради забаве.

Британски научници су истраживали могућност коришћења псилоцибина у борби против појединих тешких облика депресије код људи који не реагују на постојеће лекове и добили су позитивне резултате.

У Сједињеним Америчким Државама, научници су добили позитивне резултате користећи МДМА, дрогу екстази у чистом облику, у лечењу пост-трауматичног стресног поремећаја (ПТСД).

Људи који су користили психоделичне дроге често описују своје искуство као „ширење свести“, уз појачану машту и стање налик сну.

Да би истражили биолошки основ тих искустава, Таљацуки и његов тим су детаљно анализирали податке добијене скенирањем мозга 15 волонтера којима је псилоцибин убризган интравенозно.

Истраживачи су пратили флуктуације у тзв. БОЛД сигналу (Blood oxygenation level dependent) који одражава промене у мозгу.

Они су открили да под дејством псилоцибина долази до појачане активности у примитивнијем делу мозга који се доводи у везу са емоцијама, те да је истовремено активно неколико можданих зона попут хипокампуса и антериорног цингулатног кортекса што се дешава и када сањамо.

„Било је фасцинантно открити сличности између начина на који мозак функционише у психоделичном стању и током сна, посебно што се у оба случаја активирају примитивнији делови мозга, они који се доводе у везу са емоцијама и памћењем“, навео је Робин Кархат-Харис са Лондонског империјалног колеџа који је такође учествовао у истраживању.