Ојачајте имунитет у сезони вируса уз најбоље комбинације намирница

Јесен је период када је имунитет посебно рањив, а организму је потребна додатна подршка. Многи се жале на умор, а хладније време доноси и прве прехладе.

„Чим осећате умор и исцрпљеност, значи да организам даје сигнал да нешто није у реду. Веома чест проблем у том периоду је заправо недостатак витамина Д који узрокује те симптоме или недостатак магнезијума“, каже Рада Вејин, председница Удружења нутрициониста-дијететичара Србије.

Према њеним речима, у овом периоду године нема довољно сунца, а будући да се доста користи заштита од сунца, поготово даме, а једино су лице и руке изложени, за имунитет је веома важна исхрана богата витамином Д.

„Свесни смо да је витамин Д веома битан за имунитет, наравно не само он, али у овом случају то је веома чест недостатак. Морамо обратити пажњу и на то да уносимо довољно течности“, саветује гошћа Јутарњег програма.

Од намирница богатих витамином Д, које се иначе налазе на трпезама у Србији, издвајају се риба (масније врсте – скуша, лосос, харинга), маслац, намирнице животињског порекла, јаје, првенствено жуманце.

Истраживања показују да рибу конзумирамо једном недељно, а препоручује се, нарочито у ово доба године, три пута недељно. Такође треба повећати унос намирница богатих витамином Ц, свежег воћа и поврћа, а кључна је разноврсна исхрана, што подразумева унос свих намирница.

Анализирајући пример јеловника за јачање имунитета нутриционисткиња је истакла да је цимет један од зачина који је карактеристичан за празничну трпезу, али да се, осим одличном аромом, може похвалити и антиинфламаторним дејством.

„Веома је добар за овај период године и поготово када се прави комбинација меда, цимета, на пример и ђумбира је савршена“, објашњава Рада Вејин.

Кашика млевеног лана или чија семенке одличан су извор омега-3 масних киселина, добродошли су мед, матични млеч, као и семенке које имају витамине Б комплекса, цинка. Када је реч о оашастим плодовима траба се придржавати правила да не уносимо више од једне шаке у току дана: „Велике су енергетске вредности. Орашасти плодови, као и семенке, су веома значајни због витамина Б комплекса, олигоелемената и позитивних масти. Али морамо бити умерени, та једна шака је сасвим довољна на дневном нивоу да нам задовољи потребе“.

Против упала: лимун, ђумбир, куркума и мед 

Некима можда куркума не прија, али је у питању зачин са јаким антиоксидативним дејством. У комбинацији са лимуном се то додатно појачава. Постоји више рецепата и увек је добро да куркума буде разблажена млаком водом, а напитак се може засладити медом.

Најважније је, истиче Рада Вејин, да имамо три оброка и две ужине: „Кефир или јогурт са пробиотицима за ужину и шака свежег сезонског воћа. Увек можемо да бирамо оно што се налази на трпези, црвено бобичасто воће, ако немамо у свежем облику, можемо да користимо и замрзнуто, али поред тога обавезно увек иде свеже воће и поврће“.

Пред нама је и сезона бундева и батата.

„Драго ми што се прича о бундеви. Веома је богата бета-каротеном, даје веома брзо ситост, могу да је једу и мала деца, може да се користи у сланим, слатким облицима – од потажа до посластица, бундева може да има феноменалан укус у различитим облицима. И треба је конзумирати што више“, саветује нутриционисткиња.

За вечеру предлаже чорбу од сочива или црвеног пасуља и кисели купус, комад интегралног хлеба. За оне којима су махунарке тешке за вечеру опција била би црвена меса или рибе са много салате или поврћа из зимнице.

Не заборавите кисели купус 

Рада Вејин подсећа да је кисели купус намирница изузетно богата пробиотицима: „Нисмо ни свесни колико нам је то за зимски период битно. Свакодневно би требало да конзумирамо кисели купус, то је јако битно за пробиотике и за имунитет наших црева“.

Сланина и чварци, како каже, нису протерани јер ништа не треба да буде избачено у потпуности, поготово ако је производ на природан начин добијен, али је кључно да будемо умерени. С времена на време можемо конзумирати и понеку посластицу, најбоље после ручка, а предност треба дати домаће прављеним производима.

Вејин указује на то да у овом периоду године почињемо да заборављамо на воду и да је то један од разлога зашто се осећамо исцрпљени и боле нас мишићи.

„Не конзумирамо довољно воде. Лети сви о томе причају, али заборављамо на њу у зимском периоду. Веома је битна за све процесе организма, оно не може да функционише без воде.

Звиси од организма до организма, неки препоручују од шест до осам. чаша, а ако сте физички активнији можете и више. Пратите своје потребе и своје тело“, поручује Рада Вејин.