Склоност слаткишима је наследна

Огледи обављени на двема групама мишева сврстаних према критеријуму чији су родитељи били склони слаткој храни, доказују да мишеви чији су родитељи волели слатко наслеђују исту склоност, пише портал Мој доктор.

Наиме, научници су открили да чоколада садржи триптофан, хемијски састојак који мозак подстиче да лучи неуротрансмитер зван серотонин, који у већим количинама изазива осећај угодности и среће.

И док триптофан називају „чоколадни екстази“, дотле фенилетиламин може да носи назив „чоколадни амфетамин“, јер ствара осећај привлачности и узбуђења.

Трећи важан састојак чоколаде који има смирујуће дејство, јесте теобромин, који опушта мишиће и ствара осећај лакоће.

Иначе, предности чоколаде су што брзо обнавља енергију, штити крвне судове од инфаркта, спречава мождани удар, ублажава предменструални синдром, лечи анемију, посебно код трудница.

Благотворна дејства чоколаде позната су још из периода Астека који су открили да млевењем зрнца какаовца у пасту и додавањем чилија и воде могу направити освежавајуће и храњиво пиће. Њиме су се крепили на великим надморским висинама и при физичким напорима, а колико су ценили какао говори и податак да су какао зрнца користили уместо новца.

У Европу су чоколаду донели истраживачи у 16. веку. Домишљати посластичари додали су јој шећер и учинили је опште популарном.

Холанђанин Конрад Ван Хоутен је 1825. године успешно издвојио какао путер из зрнаца какаовца, а Рудолф Линдт је 1880. године у Швајцарској усавршио његову методу.

Чоколаду какву данас знамо произвео је 1875. године Швајцарац Даниел Петер, додајући јој млеко.