недеља, 30.03.2014, 18:38 -> 19:42
štampajКрпељи – мали убод, велика опасност
Одећом заштитите кожу од крпеља, а по повратку из природе добро проверите да неки, ипак, није доспео где не треба. У случају да јесте, најбоље је обратити се лекару, јер постоји могућност да је инсект заражен и да је пренео Лајмску болест.
Са доласком првих топлих дана појавили су се и крпељи, чији убод на кожи може да прође без последица, али може и да пренесе Лајмску болест.
Колико је крпеља у Србији заражено и колико њих су потенцијални преносиоци Лајмске болести не постоје прецизни подаци.
Пре неколико година рађена су истраживања за Београд када је установљено да је једна трећина крпеља заразна, односно да могу да пренесу ту болест.
Према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић - Батут“, у Србији се годишње у просеку пријави око 800 оболелих од Лајмске болести у свим старосним категоријама.
„Лајмска болест има највећу учесталост у групи болести које се преносе путем неког вектора, у овом случају зараженог крпеља“, рекла је Танјугу епидемиолог Института „Батут“, докторка Бојана Гргић.
Уколико се по повратку из природе примети да се крпељ закачио на кожу, обавезно треба потражити помоћ лекара, јер ће у лекарској ординацији бити најефикасније уклоњен.
„Никако се не препоручује самоиницијативно уклањање и мазање крпеља некакавим препаратима, већ се треба јавити лекару“, нагласила је др Гргић.
Према њеним речима, важно је да лекар зна да је пацијент имао убод крпеља и да, уколико се јаве промене на кожи, попут црвенила, благовремено почну са адекватном терапијом.
„Лечење у почетној фази је веома ефикасно. Уколико се пропусти прва фаза, могу да се јаве симптоми који се не доводе у везу са са убодом крепеља и пацијент заборави да то пријави лекару“, објашњава др Гргић и додаје да уколико се болест не лечи може довести до оштећења великих зглобова и срца.
Лепо време свакако треба искористити за одлазак у природу, али треба избегавати неуређене зелене површине и сеновите пределе, јер ту има највише крпеља.
Кожу треба заштитити одећом дугих рукава, пожељно је панталоне ставити у чарапе, а након повратка из природе још једном добро проконтролисати читаву кожу, зато што се крпељ може закачити на одећу и тако пронаћи пут до голе коже.
Светски дан здравља, који се обележава 7. априла, посвећен је векторским заразним болестима, односно болестима које преносе крпељи, комарци и разни други инсекти.
Ове године слоган је „Векторске заразне болести - мали убод велика опасност“.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар