Халид Бешлић – душа велика као Романија, глас продоран као плаве очи

О зидове Дома синдиката одбијали су се звучни таласи из грла младог, београдској публици непознатог, босанског певача. Склонивши микрофон у џеп, амбициозни солиста је стиховима Шехер граде, Бањалуко приказао капацитет свог гласа, продорног као поглед његових плавих очију. Публика намерена да гледа и слуша Ханку Палдум присуствовала је рађању нове легенде – Халида Бешлића.

Ако си желео да успеш у Југославији, морао си да се докажеш у Београду. Бешлић је тим перформансом освојио престоничку публику и медије, који су сутрадан писали о новој звезди моћних вокалних капацитета. Душа велика као родна и испевана Романија чула би се сваки пут кад би Халид пустио глас. Емоција искреног и доброг човека, природно надареног за певачки позив.

Пребогата каријера Халида Бешлића могла би да се подели у два врхунца - први „бум" средином осамдесетих и каснији поновни узлет на прелазу са прве на другу деценију двехиљадитих. Био је заштитно лице сарајевске новокомпоноване музике, „чувар ватре" у прелазним тешким временима и заштитник добре песме у доба инстант музичке продукције.

Суверенитет над врхом топ-листа

Сарајевске кафане током седамесетих година прекалиле су младог Халида, који је имао намеру и да иза себе остави некакву дискографију. Прва три албума од 1979. до 1982. нису били запажени, бар у подручју ширем од Босне и Херцеговине. Тек по изласку Нећу, нећу дијаманте 1983, Бешлић добија хит који се врти на свим радио станицама, штавише спот је пуштан у ударном термину током "Топ листе надреалиста", док је плоча продата у преко 700.000 примерака.

Следи низ апсолутне доминације на естрадном небу. Бешлић је уз млађег имењака Муслимовића постао заштитно лице новог сарајевског народњачког таласа. Пунио је хале од Триглава до Ђевђелије и певао садашње евергрин хитове: Нећу, нећу дијаманте, Ех, кад би ти, Та је жена варала ме, Буди, буди увек срећна, И занесен том љепотом, Хеј, зоро, не свани, Београђанка...

У Сарајеву јесте „учио занат", али није био представник стандардне севдалијске школе. Доносио је песме на свој, романтично-романијски начин.

Крај заједничке државе значио је и крај велике сцене. Коме је тад било до музике и тиража? Снимао јесте, али му је фокус био на другој, људској страни. У емиграцији је организовао преко 500 хуманитарних концерата.

Баладе у доба јурњаве

Најважнија ставка каријере је дуговечност. Халид је испунио и тај критеријум великим повратком с почетка 21. века. Кренуло се са песмом Први пољубац, 2003. године, хитом „на прву лопту". Неколико година касније, по истеку те декаде, на „мала врата" се пробила и Миљацка, сада неизоставни део кафанског репертоара.

Баш у том периоду, Бешлић је доживео умало погубну саобраћајну несрећу. Слетање с пута, прекривеном поледицом 2009. могло је да га кошта живота. Избавио се из коме, али с трајним последицама у виду оштећења једног ока и потпуно смрсканог носа. После опоравка се вратио музици. Испоставиће се у правом тренутку.

Експанзија помодарске боемштине, кафана-клубова, повезана са растом садржаја и вишенаменске употребе Јутјуба, дали су нову позорницу старим хитовима и новим песмама у маниру романтизованих времена. Халид 2015. избацује Романију, у којој приказује искрену једноставну љубав према хладној води из родног предела и уснама своје драгане. Нешто са чим може да се поистовети свако, да ли је са Златибора, Рудника, Дурмитора или Динаре. Чека се чувено Еј, само да ми је..., па да сви дигну руке увис.

Понесени успехом Шаулићевог Жала, водећи људи серије Убице мога оца у наредној сезони доводе Бешлића и пласирају песму Ја без тебе не могу да живим 2016. године. За разлику од кршне Романије, Халид је овде сентименталан, сетан и смирен.

Такође паралелно хитови постају и веселе песме о чистој заљубљености, за младе парове који се већ виде пред олтаром – Кад заигра срце од мерака и Таман је.

Може и мало рокенрола

О уважавању Халидовог лика и дела говори податак да је снимио чак 36 дуета. Нема ко с њим није сарађивао и каквим арнжманима се није погодио. Од Дина Мерлина, Легенди, Ане Бекуте, Тифе, Доне Арес, Жељка Бебека...Чинио је и млађим генерацијама, жељним пробоја. Оно је за њим, оно што је њему била Ханка Палдум. И то је приказ његове великодушности.

Потврда да се музика дели на добру и лошу, а не по жанровима јесте обрада песме У мени јесен је од стране бенда „Тешка индустрија".

Нумера која је била и још увек је редовна по бројним музичким такмичењима у својој рок звуку уствари је Бешлићева. Прелепа песма за коју се никад не би рекло да је Халидова, јер нема народњачког форшпила, већ шансоњерског призвука уз преплитање акустичне гитаре и латино перкусија.

Свако направи песму. Свако има хит. Није свако дуговечан. Није свако лаф. То је био Халид Бешлић – добродушни Босанац са Романије, широког срца које је давао публици и свима око себе у сваком моменту.