Шекспир је имао кућу у Лондону и напокон знамо њену тачну локацију

Одавно се знало да је Вилијам Шекспир поседовао кућу у Блекфрајерсу, насељу у југозападном делу Лондона око манастира из 13. века. Веровало се да се некретнина чувеног писца налазила у близини главне капије манастира.

Ново откриће, међутим, открива њену тачну локацију, величину и распоред, као и какве су је зграде окруживале, рекла је за Си-Ен-Ен професорка на Краљевском колеџу у Лондону Луси Манро, стручњак за Шекспира и рану модерну књижевност.

„Било је то заиста пријатно изненађење“, навела је професорка Манро, објашњавајући да су информације изашле на видело када је пронашла план округа, који датира из 1668. године, док је радила на пројекту о локалним позориштима у Лондонској катастарској архиви.

Након што је упоредила план са описима куће представљеним у постојећим научним радовима, професорка Манро је схватила да је наишла на дефинитиван доказ о њеној локацији и распореду.

„Била би некако у облику (латиничног) слова Л, а део грађевине простирао се преко места за манастирску стражарницу“, прецизирала је професорка Манро, која је додала да план приказује имање код главне капије, као и суседне зграде, попут крчме „Знак петла“.

„Није огромна, али је релативно пространа“, додала је. „Била је довољно велика да се у неком тренутку подели на две куће.“

Када је Шекспир купио кућу 1613. године, Блекфрајерс је био престижан крај, навела је професорка Манро: „У том делу града живело је много племства, али је временом долазило све више и занатлија“.

Откриће такође открива детаље о каснијим периодима Шекспировог живота, посебно током неколико година пре његове смрти која је наступила 1616. године када је писац имао 52 године, нагласила је професорка Манро.

Професорка верује да налаз показује да још увек има много тога да се научи о најпознатијем британском драмском писцу.

„Мислим да понекад постоји претпоставка у вези са Шекспировом биографијом да је сваки детаљ већ толико пута претресан и да заправо нема ништа што би се могло још пронаћи. Заправо још увек постоје неки делови слагалице“, поручила је професорка Манро, чије ће истраживање бити објављено у Тајмсовом књижевном додатку 17. априла.

Вил Тош, директор одсека за образовање у Шекспировом Глобу, модерном позоришном и образовном центру који се налази на месту легендарног позоришта, оценио је да је у питању „фантастично откриће“.

„Наша награда за напоран рад професорке Манро је блиставо ново схватање Шекспира као лондонског писца. Она нам је помогла да схватимо колико је град значио нашем највећем драматургу свих времена, као професионални и лични дом“, навео је Тош у саопштењу које је објавио Краљевски колеџ у Лондону.