Роде се вратиле у Чачак и излегле више птића него икад до сад

Непогрешиво се из Јужне Африке још у марту на иста места у чачанском крају вратило седам парова дугоногих птица. За свијање гнезда све чешће бирају густо насељена места или локације уз сам пут. Не смета им ни саобраћајна гужва, што потврђује и пример пара у Бељини који је ове године на свет донео чак пет младунаца.

„Радује ме што су роде овде, али рекао бих, роде нас асоцирају на нову децу. Ја бих волео искрено и ја да добијем још једног унука. а мислим да овде и мој комшилук и сви ми чекамо унуке“, каже Слободан Чворовић.

Да се ове птице селице све више приближавају људима, сведочи и гнездо крај куће породице Стевановић у Заблаћкој Балуги, где се роде већ трећу годину заредом враћају.

Мештанин Радош Стевановић истиче како је дошло више парова рода, али да онај пар који је ту боравио и претходних година, тера друге јер осећају да је то њихово гнездо.

Долазак ових грациозних птица људи у свим чачанским насељима дочекују с радошћу, пажљиво их посматрајући док гаје своје младе.

„Приметио сам да мало тић зине, а мајка им сипа. Набије кљун у њин кљун и сипа воду. То сам гледао“, наводи Родољуб Стевановић.

„Свугде по селу иду по њивама, тако кад смо ми по њивама они иду за нама прилазе баш близу и овај да вам кажем, одлично, лепо баш за децу, да деца мала виде то“, сматра Стефан Пауновић из села Заблаћка Балуга.

Посебну радост ове године доноси и рекордан број младих рода, јер су се до сада у једном гнезду најчешће бележила по два до три младунца.

„Број младунаца код рода зависи од доступности хране. Ако има више хране младунци имају веће шансе да опстану. Aко је недостатак хране наравно роде знају да буду мало и сурове па некад и избаце по неког младунца“, објашњава Драгиша Петровић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Верно се враћајући на иста места широм чачанског краја, роде су постале драге комшије, а житељи с надом прижељкују да ће се и њихови младунци у наредним годинама баш ту враћати.