Све бројнији дронови лете без регистрације

Беспилотне летелице, дронове, може да купи било ко, па и малолетници. Осим за снимање, могу да се користе и у пољопривреди, геодезији, грађевинарству, спасилачким мисијама... 

Иако су за управљање и снимање потребне посебне дозволе, многи их немају. Од 2015. године, када су код нас ове летелице постале популарне, продато је око 5.000 комада, регистровано око 400, а дозволе поседује око 600 корисника.

Према Правилнику о беспилотним летелицама, све оне теже од 500 грама морају да се региструју. Према подацима Националног кластера беспилотних летелица, у Србији је тренутно одобрено 515 беспилотних летова. Али, то су само они регистровани.

„Деведесет одсто летова није регистровано. То представља јако велики проблем“, рекао је Сима Марковић из Националног кластера беспилотних летелица и блиских сектора.

„У нашем кругу професионалних летача, нема нас много, сигуран сам да се поштује. Али, 99 одсто летача апсолутно не поштује тај наш Правилник“, каже Дејан Марковић, продавац и корисник беспилотних летелица.

Дронови се праве углавном од пластике, тешке су од 200 грама, па све до 26 килограма, са целом опремом. Могу да развију брзину од 30, па чак до 250 километара на сат, и да буду у ваздуху од три минута до пет сати, у зависности од модела.

Дозвољена висина коју могу да достигну је 100 метара, а могуће је да полете и до 500.

А могуће су и злоупотребе.

Срећом, трагичних исхода још није било. Забрањено је летење ноћу, изнад људи, на аеродромима и стадионима, а летелица увек мора бити у видокругу оног који њом управља.

Дозвола за летење добија се у Директорату цивилног ваздухопловства Србије, а за снимање од Министарства одбране. О полетању треба обавестити и контролу летења.